Tri najznačajnije činjenice koje srećni parovi praktikuju

Dr. sc. Guy Winch, jedan od vodećih svetskih bračnih psihoterapeuta, utvrdio je da se srećni parovi razlikuju od nesrećnih po tri ključne činjenice koje neguju. To su:

 Empatija

Kada smo dugo u nekom odnosu skloni smo već unapred da pretpostavljamo šta druga osoba misli ili oseća. Takvo verovanje, da možemo „čitati misli druge osobe“, pogrešno je i štetno, što odavno pokazuju brojna istraživanja. Empatija je sposobnost razumevanja osećaja i psiholoških doživljaja drugih. Ona znači osetiti kako situacija izgleda iz perspektive druge osobe, kao da smo „u njezinim cipelama“. Empatija je bitna veština u međuljudskim odnosima uopšteno i oni koji je neguju, imaju kvalitetnije odnose s drugim ljudima.

 Emocionalno prihvatanje

Emocionalno prihvatanje je nešto za čim žudi svaki čovek. Svi želimo osećati da smo prihvaćeni, a posebno nam je to važno pred onima pred kojima smo se emocionalno ogolili, otkrili, pokazali. Kad smo uzrujani, ranjeni, ljuti ili frustrirani želimo da druga osoba shvati kako se osećamo, da uhvati smisao našega emocionalnog stanja i pokaže prihvatanje. Prihvatanje emocija druge osobe vrlo je često magična komponenta, koja trenutno smanjuje intenzitet osećaja i olakšava komunikaciju. Empatija i emocionalno prihvaćanje tesno su povezani.

 Ljubaznost i uvažavanje

Parovi u dugotrajnim vezama jako zanemaruju važnost ljubaznosti u komunikaciji i malih gestova uvažavanja prema partneru. Topla poruka, ton kojim se javimo na telefon, priprema omiljenog jela, zagrljaj – sve su to mali dnevni gestovi koje zaboravimo negovati kroz vreme, a koji daju odnosu toplinu i pozitivnost te smanjuju tenzije i stres. Srećni parovi bez iznimke neguju ovu važnu komponentu.

Advertisements
Objavljeno pod Saveti supružnicima | Ostavite komentar

Potrebna ili ne – priprema za brak?

Potrebna ili ne – priprema za brak?

Objavljeno pod Predbračno savetovanje | Ostavite komentar

Kako ostvariti bračni odnosni komfor

U braku trenutak dobija smisao uz trajanje. Bez prošlosti i budućnosti bračni odnos je iluzija, gubi privlačnost, smanjuje uživanje, pretvara se u razočaranje, depresiju i očajanje. Bez trenutka bračni odnos je također iluzija, u kojoj se ne susreću stvarni bračni partneri nego njihova sećanja i neostvarena očekivanja. Samo zajedno, prošlost, trenutak i budućnost osiguravaju bračni vremenski komfor.

Bez sličnosti i različitosti bračni odnosi umiru. Gube dinamiku i pretvaraju se u dosadu, prazninu, zamor. Bez različitosti se pretvara u međusobno imitiranje, a bez sličnosti u bračni »mimo-odnos«. Sličnost garantuje susret, a različitost ga održava. Njihova ravnoteža čini bračni odnos zdravim, zadovoljnim, interesantnim, privlačnim. Zajedno osiguravaju sadržajni komfor braka.

Bez uživanja ali i odricanja bračni odnos odumire. Naizmeničnost radost i neugodnost sprečava osjećaj zasićenja, bežanje, običnost, sivu svakodnevnost i isključivo ispunjavanje obveza u braku. Povremeno odricanje je pripremanje za nešto novo, bolje, kvalitetnije i ugodnije. Odričemo se trenutnog užitka i odgađamo ga za povoljnije vreme i prikladnije mesto, kako bi bio još intenzivniji, kvalitetniji i bolji. Zajedno osiguravaju emocionalni bračni komfor.

Braku treba uzbudljivo stimulisanje i sigurno stabilizovanje. Samo stimulisanje razara, a samo stabilizovanje ograničava bračni odnos i pretvara ga u monotono i dosadno mrtvilo. Zajedno omogućuju da odnos bude autentičan, stvaran, autonoman, s izvorom energija u sebi, mogućnošću obnavljanja i unutraünjom dinamikom. Samo zajedno osiguravaju dinaminki bračni komfor.

Bez distance bračna blizina se pretvara u fuziju. Stvarnu bračnu blizinu omogućuje minimum distance. Bez distance, sačuvane individualnosti i razlike blizina je opasna, ugrožava, onemogućuje zadovoljavajući odnos i postaje parazitska simbioza, mrtvo jedinstvo, nepodnošljiva uniformisanost, statički konformizam. Zajedno osiguravaju prostorni bračni komfor.

U braku se ne može izdržati bez vremenskog, emocionalnog, dinamičnog, prostornog sadržajnog komfora!

U braku mora biti i udobno. Sačuvani svaki za sebe bračni partneri su u stanju razvijati kvalitetno bračno zajedništvo, a to je nemoguće bez opisanih obilježja bračnoga odnosnog komfora.

 

Objavljeno pod Saveti supružnicima | Ostavite komentar

Brak zahteva da se bračni odnos održava

Brak zahteva da se bračni odnos održava

U neodržavanim bračnim odnosima bračni se partneri ubrzo počinju osećati neslobodno, ugroženo pa čak i prisilno. U njima bračnog partnera jedva podnosimo. Sve nelagodno pokušava se potisnuti u podsvesno. Dominira međusobno optuživanje.
Održavani bračni odnosi su svakodnevno slobodno potvrđivani uz međusobno uvažavanje i slobodno prihvatanje bračnog partnera. U njima se mnogo manje potiskuje. Podsvesno se u otvorenom i iskrenom dijalogu većim delom osveštava.Bračni odnosi, bilo održavani bilo neodržavani, utiču na odnose unutar porodice u pozitivnom ili negativnom smislu. Njihove emocije i sadržaji međusobno se isprepleću, premeštaju i prožimaju.
Postoji tendencija bračnih odnosa prema neredu i nepravilnostima. Sami po sebi oni postaju lošiji kada se na njima ne radi. Tek radom na njima i na sebi možemo ih učiniti i održati boljima. Bez uloženog napora i ličnog angažmana oba bračna partnera brak postaje sve lošiji, a uz napor i aktivnu saradnju bračnih partnera sve bolji. Neodržavani bračni odnos sam po sebi odumire. „U neodržavanom i odumrlom bračnom odnosu samo je 10% međusobnog događanja prepoznato, neskrivano, svesno, a 90% ostaje neprepoznato, prikriveno i potisnuto u nesvesno.“
Kvalitetni bračni odnosi održavaju bračno zajedništvo, čuvaju lični integritet partnera, osiguravaju saradnju partnera, olakšavaju njihovo sporazumevanje. Nekvalitetni bračni odnosi onemogućuju bračno zajedništvo, ugrožavaju lični integritet partnera, otežavaju njihovu saradnju, sprečavaju njihovo sporazumevanje. Kvalitetni bračni odnosi su slobodni, uvažavajući, komforni, iskreni, a nekvalitetni su prisilni, ugrožavajući, nekomforni, neiskreni.
Trajanje braka ovisi o kvaliteti međusobnih odnosa bračnih partnera. Hoće li oni biti kvalitetni ili nekvalitetni, ne ovisi o nekakvoj sudbini, okolnostima života, sreći ili nesreći nego pre svega o angažovanosti bračnih partnera na njihovom održavanju. To je posao koji moraju oni sami odraditi. To se ne može završiti u određeno vreme nego mora trajati dokle traje i sam brak. Svaki brak sam po sebi ide uvek u lošiju varijantu a tek aktivnim zalaganjem oba partnera u stanju je trajati dugo, pa i doživotno. Treba razlikovati bračno zajedništvo i bračnu instituciju. Bračna institucija bez kvalitetnog bračnog zajedništva može se lako pretvoriti u bračnu nesnošljivu zajednicu.Takav brak ima sve manje šansi da preživi kao sačuvani brak. Tu se negde nalaze značajni razlozi tolikog broja rastava.

Objavljeno pod Saveti supružnicima | Ostavite komentar

Brak u kojem se sluša, govori, prima i daje!

Brak u kojem se sluša, govori, prima i daje!

To je brak u kojem se razgovara, razmišlja i sluša uz ravnopravnost i međusobno uvažavanje bračnih partnera. Uočavaju se i naglašavaju pozitivna obeležja. Traže se primerena rešenja. Sve se uključuje i dodaje, a ne isključuje i ne negira. Poštuje se komunikacijski komfor. Dominiraju opisi i hipoteze, otvoreni, neutralni i cirkularni pristup. Koriste se ja-rečenice. Razgovara se o svom razgovoru. Neguje se međusobno nadovezivanje u dijalog.

Ne postavljaju se obična, očekivana, već sto puta postavljena ista pitanja koja ne dovode do promena, ali niti neprimereno neobična koja izazivaju ćutanje, blokiraju reagovanja, nego primereno neobična koja podstiču reagovanje i saradnju, neočekivana ali ne silovita, cirkularna pitanja različitosti i sličnosti u vezi s bračnim odnosima.

Reflektirajući bračni partner sluša, razmišlja i saopštava svoja razmišljanja. Koristi »i-i« rečenice, neguje ravnopravnost, traži pozitivno i korisno kod partnera. Proveravanjem svojih pretpostavki dolazi do međusobnog razumevanja. Traži, daje i prima povratne informacije. Razgovara o razgovoru, postavlja cirkularna pitanja. Usmeren je prema sadašnjosti i budućnosti. Vodi dijalog.

Ne reflektirajući bračni partner ne sluša, u sebi razmišlja, to ne saopštava. Isključiv je. Vodi »ili-ili« razgovor. Koristi pozicijski autoritet. Kod bračnog partnera traži samo negativno i pogrešno. Nudi neupotrebljiva, utopistička rešenja. Generalizirano tvrdi, dijagnosticira i etiketira. Svoja mišljenja, pretpostavke smatra očitim činjenicama. Ne traži, ne daje niti prima povratne informacije. Izbjegava razgovor o svom razgovoru. Postavlja direktna i optužujuća pitanja. Zaokupljen je prošlošću, a manje sadašnjošću i budućnošću. Stalno prekida i menja teme razgovora. Bračnom partneru drži monologe.

Komunikacija je osnovna veština bračnog preživljavanja. Mogli bismo kazati da je ćutljivi brak zapravo mrtav brak. To je brak s »unutrašnjim otkazom« jednog ili oba bračna partnera. To je potisnuta i prećutna rastava uz nastavljanja, spoljašnjeg, formalnog institucionalnog braka. To je često prikriveni bračni pakao ili bračni raj samo za susede i okolinu. Kvalitetna komunikacija je preduslov kvalitetnog i živog braka.

 

Objavljeno pod Saveti supružnicima | Ostavite komentar

Brak iz biblijske perspektive

Vikanje u braku deluje ponižavajuće

Da li ste ikada vikali na psa? Dok ste vikali na njega mogli ste zapaziti kako se povlači od straha, kao da će uskoro biti udaren? Ton kojim izgovaramo reči, podjednako je važan, ako ne i važniji od onoga šta smo rekli. Na primer, reči “volim te“ mogu imati sasvim drugačije značenje ako su izgovorene upitnim tonom, podrugljivo ili vikanjem.
U Efescima, 5. poglavlju, pre nego što je posavetovao bračne drugove koliko je važno da muževi vole svoje žene kao što ih i Hristos voli, i žene da budu poslušne svojim muževima, Pavle komentariše zdravu atmosferu u domu. On govori da bračni drugovi trebaju biti ispunjeni Duhom Svetim i da trebaju govoriti jedno drugom u psalmima, himnama i duhovnim pesmama i da budu zahvalni Bogu na svemu.
Rodovi Svetoga Duha su ljubav, radost, mir, strpljenje, ljubaznost, dobrota, vernost, blagost, samosavladavanje. Nijedan od ovih rodova se ne mogu razviti ako bračni drugovi viču jedan na drugoga. Umesto toga, kada imate nešto važno da prenesete, snizite svoj glas, molite Boga da vam pomogne da to kažete u mirnom duhu. Nasmešite se i staloženo kažite šta vam je na umu. Kada to uradite na taj način, biće to muzika za uši vašeg muža ili žene i uzdići će njegov ili njen duh. Ako nam se ipak desilo da smo zbog umora, iscrpljenosti ili posebnog psihičkog stanja vikali, skupimo hrabrosti i molimo za oproštaj. Zašto? Zato što vikanje uvek izaziva osećaj ponižavanja kod onoga na koga se viče. Bračni drugovi ne bi smeli nikada zaboraviti da se u jeziku krije velika snaga delotvorne moći na dobro ili zlo.
„Tako je i jezik maleni ud, a koliku samo štetu može nanijeti. Velku šumu može zapaliti jedna iskrica. Jezik je poput plamena. Pun je zloće i truje svaki dio tijela. A jezik se zapaljuje od samog pakla i može naše živote pretvoriti u goruću buktinju uništenja i propasti.“ (Jakovljeva poslanica 3,5.6.) (Novi Zavjet živim riječima)

 

Objavljeno pod Saveti supružnicima | Ostavite komentar

Neki činioci koji određuju kvalitet bračnog odnosa

(Brak iz psihološke perspektive)

 Neki činioci koji određuju kvalitet bračnog odnosa 

Preduslovi  kvalitetnog braka jesu prihvatanje međusobne različitosti, osveštavanje zajedničkog nesvesnoga, praktikovanje bračnog dijaloga, konkretno izražavanje osećaja, obostrana odgovornost za ponašanje i osećanje u braku, osećaj slobode, međusobno uvažavanje i prihvatanje te međusobna iskrenost.

Nema kvalitetnog braka bez prihvatanja međusobne različitosti. Samo različiti uz sačuvanu individualnost i autonomiju u stanju su održati svoj bračni odnos na duže vrijeme, pa i doživotno. Međusobno prihvatanje tajna je dugovečnosti bračnog odnosa. Tu treba naglasiti činilac recipročnosti. Dakle radi se o obostranom međusobnom prihvatanju jakih i slabih, svetlih i tamnijih, boljih i lošijih strana pojedinoga bračnog partnera. Ako izostane recipročnost, brak se pretvara u jednostranu eksploataciju, kolonijalistički odnos prema bračnom partneru koji više voli pa sebe podvrgava onome čija je zainteresovanost i ljubav sve manja i slabija.

Obostrano osveštavanje zajedničkog nesvesnoga u bračnom odnosu unutar iskrenog i otvorenog bračnog dijaloga omogućuje da upoznamo svoja i partnerova iz svesti potisnuta područja međusobnog ponašanja, a koja, upravo neprepoznata i potisnuta, otežavaju i na kraju bitno oslabljuju ostatke prvobitne zaljubljenosti i iz nje nastale bračne ljubavi. Tu svakako pripada konkretno izražavanje osećaja, koji se u neodržavanom bračnom odnosu sve više potiskuju u ilegalu, u zabranjenu zonu tabu sadržaja, o kojima se ne govori, ali zato još intenzivnije očekuje, uz pretpostavku da ih partner mora prepoznati i na njih reagovati. Ako se to ne dogodi, nastaju nesporazumi, konflikti, razočaranja, pa i prekid odnosa.

Pretvorimo svoj brak u zajednicu u kojoj se može živeti i preživeti i individualno i zajedno!

 

Objavljeno pod Saveti supružnicima | Ostavite komentar

Najbolje od najgoreg

Najbolje od najgoreg 

Jednog dana jedna žena se požalila svojoj prijateljici da je muž nekad tretira kao dete, donoseći većinu odluka potpuno sam.

“Pa“ pitala ju je njena prijateljica, “da li su njegove odluke loše“? “Ne“, odgovorila je ona.

“Da li skriva novac od tebe“? “Ne“.

“Da li ti zabranjuje da ideš u crkvu“? “Ne“.

“Da li se potuca i dolazi kući pijan“? “Ne“.

“Da li te tuče“? Ponovo je odgovorila: “Ne“.

“Pa ti onda imaš najbolje od najgoreg! Čini mi se da ima mnogo više toga, na čemu treba da zahvaljuješ, nego da gunđaš!“

Da li se ikada žalite na muža ili ženu? Možda i vi upravo imate najbolje od najgoreg. Počnimo sa razmišljanjem o pozitivnim stranama onog drugog, umesto samo o negativnim, i budimo zahvalni!

Iskustveno znamo, da po prirodi, bez određenog napora, vrlo brzo kod svog bračnog druga najpre zapažamo negativne osobine. Činjenica je da ih on poseduje kao što ih i mi posedujemo. Međutim, umetnost ostvarivanja ugodne i dobre bračne zajednice ne postiže se ukazivanjem i isticanjem onoga što je negativno, već naglašavanjem i pohvaljivanjem onoga što je pozitivno!

„Gajite ono što je u vama najplemenitije i budite brzi da u drugome uoči­te dobre osobine. Svest o tome da nekoga cenimo naročiti je podsticaj i izvor zadovoljstva. Saosećanje i poštovanje pods­tiču napore za postizanje savršenstva, a sama ljubav jača kad bodri na ostvarenje plemenitijih ciljeva.“ (Temelji srećnog doma 86)

„Za sve zahvaljujte. Jer je to za vas Božja volja u Hristu Isusu.“ (1. Sol. 5,18)

Objavljeno pod Saveti supružnicima | Ostavite komentar

Bez straha od bračnog savetovanja

        Dok sam sedeo u mojoj kancelariji, upravo sam imao jednu malu pauzu. Želeo sam samo petnaest minuta da imam za sebe. Zatvorio sam oči i želeo sam u tišini da razgovaram sa Bogom i da Ga zamolim za mudrost u mojoj službi. Odjednom je jedna žena tiho otvarila vrata i prestrašena se zaustavila  na pragu.

       „Ja sam tako zbunjena i slomljena! Ja mislim da ja samo pričam, a ipak činim ono što je pogrešno“, govorila je tako grcajući. „Ja znam, kada bih imala bolji odnos s Bogom, sve bi bilo drugačije“. Suze su prekidale njen glas. Shvatio sam njenu brigu. Takvi vapaji za pomoć nisu retki. Iz toga se jasno može prepoznati očajanje i potreba za pomoć.

Da li je hrišćanstvo jedna vrsta osiguranja protiv briga i boli? Zar nije sam Isus morao patiti pod pritiskom boli, zar nije i On bio odbačen i izdan? Zar nije i On sam osećao tugu i obeshrabrenje? Ukoliko u porodici postoje poteškoće u zajedničkom životu, da li to mora biti znak da u odnosu članova porodice sa Bogom nešto nije uredu?

Brak treba da bude od Boga jedna blagoslovena zajednica, gde muž i žena nemaju tajne jedno od drugoga, kroz to brak postaje jedan mali deo „raja na zemlji“. Bračni drugovi su tu jedno za drugo. Osećanje zajedničkog pripadništva im poklanja snagu, mir i sigurnost. Njihov dom je njihov „zamak“, bedem zaštite u odnosu na spolja­šnje uticaje i opasnosti, gde svi članovi porodice stoje jedan uz drugoga i gde svako nalazi razumevanje.

To je jedna idealistička predstava, i ko zaista živi u jednoj takvoj porodici, taj je u zavid­nom položaju. Ko stremi ka jednom takvom cilju i teži za tim a to nije uspeo da postigne, osećaće se krivim, potištenim i pomalo beznadežnim. Pitaće se: „Šta ja radim pogrešno?“

U zapadnim industrijaliziranim zemljama praktikuje se „ženidba iz ljubavi“. Često izlazi na površinu da dva mlada ljudska bića koja se sjedinjuju za brak dolaze iz porodica koje imaju sasvim različitu pozadinu. Kako treba da se postave ovo dvoje mladi kada ustanove da njihov porodični život ne odgovara toj idealnoj pred­stavi (shvatanju)? Različito poreklo, donosi sa sobom i različItu predstavu o porodici. Vredno­sti imaju različito značenje i osećanja se kod jednog bračnog druga ispoljavaju na drugačiji način nego što je slučaj kod drugoga. Predstave o zajedničkom životu su potpuno različIte i ništa ne doprinosi tome da se razumevanje zajedničkog života produbi. 

Do čega dolazi kada se ustanovi da se ideal ne može postići?

        Jedan veći broj ljudi pokušava da uzdigne svoju samosvest, čitajući literaturu o međuljudskim odnosima ili pak prisustvuju seminarima o braku. Isto tako i razne crkve nude  porodično orijentisane  programe.

Kada je Isus bio umoran, on je potrebovao društvo ljudi. Nalazio ga je u domu Lazara. Tu je on uvek rado bio primljen i zbrinut. Njegove reči su tamo bile prihvaćene i padale su na plodno tlo.

       Svi mi, kao i Isus imamo potrebu za jednim spokojnim mestom, i ponekad mora jedan hrišćanski savetnik ispuniti ovu prazninu. Vrlo često neki hrišćani odbacuju da se povere nekom savetniku za brak i porodicu  jer oni u tome vide jedan znak nedo­statka vere. Neki to smatraju duhovnom slabosti ako imaju potrebu da traže savet jednog pastora ili neke odgovarajuće ličnosti.

       Mnogi hrišćani uvek polaze od toga, da vera daje silu za rešavanje porodičnih poteškoća i duševnih problema, i ako to nije slučaj, onda je to znak našeg nedos­tatka vere. Biti hrišćanin ne znači biti oslobođen svih neugodnih iskustava koje doživljavaju svi ostali ljudi. Mi ne smemo očekivati da smo mi sada biti imuni na sve nesporazume, nesreće, bolesti i nevolje.

Frojdova teorija o seksualnosti utiče na mnoge hrišćane da odbace sve što je u vezi sa psihologijom. Neki hrišćni naginju tome da u strahu odbace svako profesionalno savetovanje. Ali u nauci o ljudskoj duši, psihologija sadrži veliki deo istine. Jedna istina ne može opovrgnuti drugu istinu, tako polazeći od toga, da jedan psihički nezdravi odnos je isto tako dokaz da i duhovno nešto nije u redu.

Jedan hrišćanin nema razloga za uznemirenje ako se obrati jednom hrišć­anskom psihologu. To je isto tako kao kad traži pomoć jednog lekara prilikom preloma noge. Tražiti pomoć jednog hrišćanskog stručnjaka zbog porodičnih (bračnih) problema, je isto tako bezopas­no kao i tražiti pomoć od stručnjaka za bilo koji drugi prelom. Ko ima dovoljno hrabrosti da se za svoje probleme obrati jednom dobrom savetniku, od toga će i on imati koristi i njegova porodica.

Marta se pribrala. Sedela je predamnom u fotelji iako je još uvek plakala. No, ja sam bio siguran, pošto je ona bila ovde, to je ukazivalo na to, da je ona imala dobru volju, da uradi najbolje što je u njenoj moći.

U  toku sledećih sedmica ona je naučIla kako da svom mužu otkrije svoje želje i svoje probleme a da ga pri tome ne napada i ne grdi. Na početku, on nije pokazivao neki interes da prisustvuje savetovanju zajedno sa svojom suprugom, ali kada je primetio prome­nu u stavovima svoje žene, uskoro je sam doborovoljno došao s njom. Oni su oboje bili ozbiljni i imali su iskrenu želju da se njihov brak održi i bili su spremni da uče. Nji­hova ljubav je rasla i što se njihov odnos poboljšavao s time je veće bilo i njihovo razumevanje Božje ljubavi i oproštenja. Bilo je vrlo uzbudljivo posmatrati njihov duševni i duhovni rast. Njihov brak je zaista postao jedan divan trougaoni odnos sa Bogom.

David Bibulović

 *****

Objavljeno pod Bračno savetovanje

Brak iz biblijske perspektive

Zašto upravo ova tematika?

S obzirom da se u svakom društvu i državi porodica smatra najvažnijom ćelijom ljudskog društva važno je da joj se posveti pažnja.

Brak i porodica su mesto odakle većina od nas potiče (sa izuzetkom onih koji su rođeni izvan porodice). Za svako ljudsko biće koje je rođeno u zdravoj porodici, ona za njega predstavlja najlepše mesto na ovome svetu.

Na žalost, bak i porodica su u odnosu na vekovne moralne i etičke vrednosti danas zapali u krizu. Ponekad nam se čini da su brak i porodica toliko ugroženi da se pitamo koliko će još dugo postojati.

Donja statistika, preuzeta od zvanične njemačke državne službe za statistiku, najbolji je pokazatelj toga gde se danas nalazi brak i porodica. Prema zvaničnim podacima, u Njemačkoj je stopa razvoda 56%.

Neki faktori koji danas destabiliziraju brak i porodicu:

  • Prezaposlenost oba bračna druga – roditelja.
  • Nedostatak vremena za komunikaciju između bračnih drugova i roditelja i dece.
  • TV sa svim svojim ponudama često u mnogim domovima i brakovima otuđuje bračne drugove kao i roditelje i decu. (Zajedno pred ekranom ali ne zajedno jedno s drugim)
  • Društvo je u krizi, u raskolu između dva usmerenja: u nas se polako gubi jedno usmerenje – patrijarhalno vaspitanje i hrišćanski moral, a zamenjuje ga (novi trend) drugo usmerenje – liberalni raspušteni egocentrizam, što dovodi do moralne krize, raspada porodice i nestajanja skladnih porodičnih odnosa koji su temelj u vaspitanj i pravilnom razvoju deteta.
  • Ambiciozna trka za novcem kako bi se imalo što više, što pre, ili pak nezaposlenost i manjkavi prihodi u mnogome doprinose slabljenju porodičnih veza.

Osim spomenutih faktora, svakako da postoje i mnogi drugi.

Porodica, iako najmanja društvena jedinica, veoma je složena pojava, koja objedinjuje različite aspekte ljudskog života. Pojam porodica različito je definisan u različitim istorijskim periodima i sredinama. Osim toga, svaki pojedinac doživljava porodicu na svoj način, zavisno od toga u kakvoj je porodici odrastao.

Razmatrajući pitanje porodice možemo govoriti o tradicionalnom tj. patrijarhalnom i savremenom obliku porodice.

U tradicionalnom obliku porodice (koji je sve ređi) postoji odnos obostrane brige i odgovornosti roditelja prema deci i dece prema roditeljima. Tu se posvećuje više vremena jedno drugome, tu se saosjeća jedno s drugim, iskazuje poštovanje jedno prema drugome. Uloge roditelja i dece su jasno definisane; briga za vaspitanje nije prepuštena samo dečjim vrtićima i učiteljima, nego roditelji sebe smatraju glavnim nosiocima odgovornosti u vaspitanju i TV nema prednost u odnosu na potrebe članova porodice. Sve je u porodici podređeno zadovoljavanju svakog njenog člana.

I. Brak i porodica iz biblijske perspektive.

Smernice koje Biblija daje o braku i porodici uzimaju u obzir široku lepezu vitalnih  faktora. Najvažniji među njima su: razlozi za sklapanje braka, načela na kojima počiva njegova čvrstina, uloga braka i porodice, odnosi u braku i uticaj koji brak ima na članove porodice. (Vidi Način života II. C. 1-3)

A.  Opšti pogled na brak u Bibliji

1.  Osnivanje braka

 Brak, zajedno sa danom odmora, subotom, bio je ustanovljen u Edemu. Bog je stvorio Evu, dao je Adamu, i spojio ih vezom braka (1. Mojsijeva 2,21-24). Opis braka – „Zato će ostaviti  čovek oca svojega i majku svoju i prilepiće se k ženi svojoj i biće dvoje jedno telo!“ (1.Mojsijeva 2,24) – ponovio je Isus (Matej 19,5; Marko 10,7), a posle njega i Pavle (Efescima 5,31), kao jasan normativ. Monogamija je ovde izražena otvoreno i nedvosmisleno.

Prema tekstu u 1.Mojsijevoj 4,1. Adama je „poznao“ Evu i ona je začela sina, Kajina: bračni par se pretvorio u porodicu. Jevrejska reč „jada“ doslovno znači „poznati“, ali i „steći iskustvo sa“  ili „mariti za“. Ista reč se upotrebljava da označi seksualne odnose  u smislu potpunog upoznavanja i dubokog partnerskog odnosa.

2.  Normiranje braka

Mojsijev zakon daje osnovna pravila o braku. Osamnaesto poglavlje 3.Mojsijeve nabraja zabrane povezane s brakom: incest, sodomiju, homoseksualnost (Vidi i 3.Mojsijeva 20,17-21; 5.Mojsijeva 27,20-23). Tekst u 3.Mojsijevoj 18,18. može se protumačiti i kao skriveni poziv protiv poligamije. Razvod, prekidanje braka, priznaje se kao dozvoljena mera (5.Mojsijeva 24,1-4), ali ne dobija izričitu podršku. Leviratski ili deverski brak, kada brat umrloga uzima njegovu udovicu bez dece, takođe je uključen u Mojsijevo zakonodavstvo (5.Mojsijeva 25,5-10).

I Novi zavet govori o braku. Isus je uzeo tekst iz 1.Mojsijeve 2,24. kao temelj učenja da je brak neraskidiv, osim u slučaju „porneie“, – pojma o kojemu se mnogo raspravlja i za koji se obično smatra da označava seksualno neverstvo (Matej 19,9). Pavlovi saveti o  braku pojavljuju se u nekoliko njegovih poslanica. Zbog teških vremena s kojima su se hrišćani suočavali, on je nekima od njih preporučivao celibat, istovremeno govoreći da je drugima brak neophodan i preporučljiv (1.Korinćanima 7,1.8.9.28.29). Razvod, prema Pavlu, predstavlja mogućnost jedino u slučaju kada neobraćeni bračni drug ne želi da nastavi bračnu zajednicu sa obraćenim hrišćaninom (1.Korinćanima 7,15).

3.  Ceremonija sklapanja braka

Iako Biblija nigde ne propisuje niti opisuje uzorni ceremonijal za sklapanje braka, ipak se neke pojedinosti mogu pronaći i tako imamo mogućnost da stvorimo bar opštu sliku. U stara vremena obično je porodica ženika birala nevestu i ugovarala brak (Agara za Ismaila, 1.Mojsijeva 21,21; Juda za Ira, 1.Mojsijeva 38,6; Manoje za Samsona, Sudije 14,2). Davali su se darovi (na primer, darovi doneseni Reveki, 1.Mojsijeva 24,53), slavila se svadba, posle koje su mladenci bili obavezni na potpunu međusobnu vernost (5.Mojsijeva 22,23-27).

Venčanje je bilo povezano sa slavljenjem i gozbom (1. Mojsijeva 29,22; Sudije 14,12; Matej 22,1-10; Jovan 2,1-10), na kojoj su učestvovali prijatelji mladenaca oba pola (Sudije 14,11; Matej 25,1-13; Jovan 3,29). Svetkovanje je moglo trajati i po sedmicu dana (1.Mojsijeva 29,27). Isus je učinio svoje prvo čudo da bi osigurao piće za takvu jednu svetkovinu (Jovan 2,1-11). Muzika je predstavljala nezaobilazni i priznati deo svadbenih svečanosti (Psalam 45), njeno izostavljanje se smatralo znakom propasti (Psalam 78,63; Jeremija 7,34).

Obično se nosila i posebna svadbena odeća: nevesta je nosila izvezenu haljinu (Psalam 45,13.14) i dragulje (Isaija 61,10); a ženik venac i poseban turban (Isaija 61,10). Prilikom svadbe Jagnjetove, nevesta je prekrasno ukrašena (Otkrivenje 21,2), odevena u svilu čistu i belu, bez mrlje (Efescima 5,27; Otkrivenje 19,8).

Seksualni odnos je obeležavao konzumaciju braka i njime je označavan kraj svadbene svečanosti. Nevinost neveste je dokazivana okrvavljenom haljinom (5.Mojsijeva 22,13-21).

4.  Simbolizam braka

 U Bibliji brak služi kao simbol bliskog odnosa između Boga i Njegovog naroda (Jeremija 3; Jezekilj 16; Osija 1-3). Bog je isprosio Izrailja i venčao se s njime; odnos je nežan i blizak. Otpad Izrailja je nazvan preljubom. U Novom zavetu, brak je simbol odnosa između Hrista i Njegove Crkve (Efescima 5,22.23). Dovršenje svega je nazvano „svadbom Jagnjetovom“, kada Hristos uzima svoju „nevestu“, Crkvu, da bude s Njime (Otkrivenje 19,7-9). Prema tome, biblijski simbolizam svedoči da brak mora da bude „držan u časti“ (Jevrejima 13,4).

Objavljeno pod Brak

Božja zamisao braka i intimnih odnosa

Božja zamisao braka i intimnih odnosa

Živimo u svetu u kome ljudi lako stupaju u intimne odnose. Ipak, čini se da im je promaklo mnogo toga važnog po pitanju intimnih odnosa i braka. Pogledajmo, najpre, njihovo poreklo da bismo otkrili njihov smisao.

Kako biste opisali vreme u kojem živimo? Sociolozi su posezali za različitim terminima kako bi opisali mentalitet sveta u kojem živimo. Govorili su da je nakon Drugog svetskog rata usledilo »doba zabrinutosti«, nakon kojega je došlo »doba melanholije«. Odskora čujemo izraze kao što su »kompjutersko doba « ili »doba informacija«.

Ako bismo jedno doba definisali na osnovu onoga o čemu ljudi govore, najprecizniji opis našeg vremena bio bi doba »seksa«. Niko se ne može setiti da se ikada ranije o seksu toliko javno govorilo ili da je ikada toliko ljudi bilo opsednuto ovom temom.

Ljudi su oduvek znali da su i seksualno bića. Ljudski um to prihvata kao nešto sasvim normalno. Međutim, danas se seksualnost neprestano naglašava putem štampe i zabavnih programa koji izobiluju intimnim scenama. Ne samo da se seksualno zadovoljstvo prikazuje na jedan vulgaran i neprimeren način, već se i ono što ne poseduje seksualnost okarakteriše kao takvo – počev od automobila, kompjutera, pića, pa sve do losiona za telo. Da li ovako treba da se odnosimo prema svojoj seksualnosti?

Živimo okruženi svojevrsnim seksualnim divljaštvom, bez pravih smernica. Nažalost, ovakav način života skupo košta društvo, budući da donosi novčane gubitke, ugrožava zdravstveno stanje ljudi, i dovodi do bračnih i porodičnih krahova. Ljudi su seksualno nezadovoljeni i nesrećni. Samo nekolicina shvata pravu suštinu seksualnih odnosa. Mnogi smatraju da su seksualni odnosa samo obična slučajnost u evoluciji i da će postojati onoliko dugo koliko ljudi to budu želeli. Ali, taj stav je naivan. To je neosnovana pretpostavka kojom se izbegava otvoreno pitanje poreklo seksualnih i bračnih odnosa.

Odgovor koji se često previđa jeste jednostavan: Bog je stvorio seks i brak. A on je za to, svakako imao valjane razloge. Nepoznavanje Božjih namera po pitanju seksualnih odnosa, donelo je ogromne probleme. Prva zapovest koju je Bag dao Adamu i Eva bila je da zasnuju jednu intimnu seksualnu vezu i da se rađaju i umnožavaju. Zašto je Bag stvorio seks i brak? Pogledajmo neke od razloga za to.

Prva namera

Možda je najočiglednija Božja namera s kojom je uspostavio bračne i seksualne odnose reprodukcija ljudske vrste. Zapazimo prvu izjavu koju nalazimo u Bibliji nakon što je Bag stvorio čoveka: »I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih« (1. Mojsijeva 1,27).

Izjava da je Bog stvorio muško i žensko prva je aluzija na ljudsku seksualnost. Bog je stvorio polove. Oni nisu nastali slučajno tokom evolucije. Dalje čitamo: »I blagoslovi ih Bog, i reče im Bag: rađajte se i množite se, i napunite zemlju…« (28. stih). Izjava da muškarca i žene treba da se razmnožavaju predstavlja deo blagoslova koji je Bag izrekao u ovom stihu.

Proces koji je ovde opisan prožet je svetošću. Bog je dao blagoslov rađanju dece kroz seksualni odnos prožet ljubavlju. Bog je posvetio seksualne odnose između muškarca i žene koji su u braku. Prva zapovest koju je Bag dao Adamu i Evi bila je da stvore intimnu seksualnu vezu i razmnožavaju se!

Bog ponavlja ovu svoju zapovest u 1. Mojsijevoj 2,24. kao nešto od suštinske važnosti dodajući još jednu značajnu misao: » Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.« Izgovarajući ove reči, Bog je ozvaničio instituciju braka i porodice. Pošto je Bag stvorio ove odnose i dao zapovest o njima, brak i porodica zaista jesu svete institucije, a ne samo tvorevine ljudskog društva.

Ovde vidimo Božju očiglednu nameru da deca budu začeta i rođena tamo gde postoje porodični odnosa, gde se porodica sastoji od muža i žene.

Istorijski gledano, ovo je bilo načelo. Ali, tokom poslednjih nekoliko decenija došlo je do drastičnog udaljavanja od ove Božje zamisli. Ljudi su na sve načine pokušavali da redefinišu porodicu.

Nemojte pogrešiti: Božja reč otkriva da je ozbiljna zabluda uniziti seks i brak na ovaj način, čak je i društvo već okusilo gorke plodove zbog toga što ljudi pokušavaju da sve rade na svoj način. Bog je stvorio seksualne odnose i zbog reprodukcije. Međutim, Njegova naročita namera bila je da se oni upražnjavaju u okviru božanske institucije braka.

Deo Božjeg plana

Premda je Bag stvorio našu seksualnost i uspostavio seksualne odnose između muškaraca i žena u braku, da bi nastanili Zemlju, ovo je bio samo prvi deo Božje konačne vizije za čovečanstvo. Bog želi da napuni Zemlju ljudskim bićima koja mogu da, na kraju, uđu u Njegovu duhovnu porodicu. Ljudska porodica, u fizičkom smislu, nastala kroz brak, predstavlja model Božje duhovne porodice u budućnosti.

Bog je poslao svog Sina na svet da bi svi mogli da imaju večni život kroz Njega. »…Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našemu (Rimljanima 6,23). Njegova Reč otkriva da: »Gospod… neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje« (2. Petrova 3,9). Svim ljudima je određeno da jednom umru (Jevrejima 9,27). Ali, nakon toga, svi koja su se pokajali za svoje grehe mogu da prime večni život kroz vaskrsenje.

Oni kojima bude darivan život kroz vaskrsenje biće deca Božja koja imaju večni duhovni život kao što je Bog duh (Jovan 4,24). Oni koja se sada pokaju, kršteni su i primaju Božji Duh (Dela 2,38), zovu se sada Božjom decom, iako još uvek nisu besmrtni. »Ovaj Duh svedoči našemu duhu da smo deca Božja« (Rimljanima 8,16).

Stih iz Jevrejima 2,10. govori nam da je Božja krajnja namera da dovede »mnoge sinove i kćeri k slavi« (2. Korinćanima 6,18). Ova »slava« će uključivati besmrtni duhovni život Božje dece.

Bog je ljudsku reprodukciju osmislio kroz seksualne odnose kako bi napunio Zemlju. Ali, Njegova konačna namera je da dovede što više milijardi onih koja su se rodili – onih koja će se pokajati – u Njegovu porodicu, kao duhovnu decu.

Zbog toga možemo videti da reprodukcija ljudskih bića ima dve svrhe da sada da fizički život našim potomcima i obezbedi mogućnost mnogoj Božjoj deca da dobiju večni duhovni život.

Proces ljudske reprodukcije predstavlja fizički model onoga što Bog čini na duhovnom nivou. Ovaj veliki plan predstavlja divnu nameru koju je Bog uspostavio na Zemlji. Ovo se nekada odnosi na biblijsku »tajnu« Božjeg carstva. To je tajna zato što je samo mali broj ljudi danas razume, a većina ne zna šta Biblija o tome govori.

Pokazivati ljubav u braku

Svrha seksualnih odnosa u ljudskoj zajednici, kao i u životinjskom carstvu, jeste reprodukcija, ali je među životinjskim vrstama to njihova jedina svrha. Posmatrajući navike životinja, možemo videti da samo mali broj životinjskih vrsta upražnjava seksualne odnose izvan perioda kada je ženka spremna za oplodnju.

Što se pak ljudi tiče, seksualni odnosa između muškarca i žene nisu ograničeni samo na plodni period žene u toku meseca, već su prisutni tokom celog života jednog ljudskog bića. Kod ljudi se razvija snažno interesovanje za seks još u pubertet a ako ostanu zdravi, mogu da budu seksualno aktivni čak i u godinama koje nisu predviđene za reprodukciju. Bog je za seksualne odnose dao trajno interesovanje i trajne seksualne potrebe ljudskim bićima. Ovo je, sama po sebi, jedna zdrava osobina ljudskog uma, koja je, uz to potpomognuta i hormonima koje je Bog stvorio da ih telo proizvodi.

Ali, zbog čega? Bog je stvorio ovu stalnu zainteresovanost za seks da bi muškarca i žene mogli da pokažu ljubav u braku.

Ovo je jedan od najuzvišenijih ciljeva s kojim su osmišljeni seksualni odnosi a to mnogi ne mogu razumeti. Pogled na istoriju otkriva nam da nismo mnogo poodmakli u razumevanju ovog vida Božjeg plana nego što su to učinile nestale civilizacije.

Znamo da su pojedini ljudi u staroj Grčkoj na brak gledali s gađenjem i da su se ženili prvenstveno da bi imali nekoga ko će im voditi domaćinstvo i dati im potomstvo. Ideja o dubljoj ljubavi prema ženi izgleda da je bila strana mnogim muškarcima u staroj Grčkoj. Demosten, grčki govornik iz četvrtog veka pre nove ere, ilustrovao je svoje mišljenje o niskom socijalnom statusu žena na ovaj način: »Ljubavnice čuvamo za zadovoljstvo, konkubine za dnevne usluge koje nam pružaju, a žene da nam rode zakonitu decu i budu naše domaćice« (Morton Hunt, The Natural History of Love, 1994, r. 25).

U Rimskom carstvu ljudi su se prema pitanju braka i seksualnih odnosa odnosili slično kao i stari Grci. Često su u brak stupali zbog novca ali i moći. »Na osnovu onog što vidimo u drugom i prvom veku pre nove ere, Rimljani su ljubavni život zasnivali na različitim zajednicama, od kojih je većina bila uspostavljena izvan braka.

Preljuba je bila nezakonita, ali su se stari Rimljani prema njoj odnosili kao savremeni čovek prema plaćanju poreskih dažbina – često su varali i prikrivali pravo stanje stvari. Izopačenosti seksualnih odnosa i porodičnog života u velikoj meri su doprinele raspadu i konačnom slomu imperije.

Izopačeni pogledi na bračne i seksualne odnose

Neki od verskih vođa u ranim vekovima, hrišćanstva zastupali su takve stavove o bračnim i seksualnim odnosima koja su doveli do toga da se na njih gleda kao na nešto što unižava ljudsku prirodu. U četvrtom veku Avgustin je pisao: »Shvatio sam da nema ničega čega bi trebalo da se klonim u tolikoj meri kao što je brak. Ne znam ništa što toliko unižava um i spušta ga s visina više nego što su ženska milovanja i to spajanje telo bez čega niko ne može imati ženu« (Christian History, 2000, vo1.19,1ssue 3, r. 36).

Avgustin je ovo izjavio nedugo nakon što se obratio. Na kraju je dospeo do najvišeg položaja u Katoličkoj crkvi, čiji je vrh zastupao istovetne poglede na bračne i seksualne odnose, smatrajući da oni u većoj meri obeščašćuju čoveka nego što to čini celibat. Crkva je došla do pogrešnog učenja da je jedina svrha seksa reprodukcija.

No, da li je to sve što je bila Božja namera? Svakako da ne! Bog je uredio da muškarci i žene dožive telesno zadovoljstvo u braku. Nažalost, jedan od tragičnih rezultata izopačenih pogleda u religiji jeste i ideja da su seksualni odnosi dati isključivo radi reprodukcije, što je često kod mnogih bračnih parova koji su u seksualne odnose stupili iz ljubavi, što je i bila Božja namera, stvaralo osećaj ogromne krivice.

Dugo je bilo uobičajeno među muškarcima da manipulišu ženama, samo da bi dobili seksualne usluge od njih. Žene su, pak, manipulisale muškarcima da bi mogle dobiti nešto drugo za uzvrat. Nažalost, ova praksa je još uvek nešto uobičajeno, čak i u odnosima između nekih supružnika. Kada takvi sebični stavovi postoje u braka, kada bračni drugovi to koriste da bi dobili nešto zauzvrat, takvi odnosi ne predstavljaju izražavanje ljubavi, već samo puko čulno zadovoljstvo. Iskrena ljubav, onakva kakvu ju je Bog stvorio, predstavlja čin davanja. U braku je to poštovanje partnera. To je želja da se ugađa onom drugom, pomogne i ohrabri.

Kao što smo ranije primetili, Božja prva zapovest zapisana u Bibliji je da čovek treba da se »rađa i množi« (1.Mojsijeva 1.28). U 1. Mojsijevoj 2,24 nalazimo drugu zapovest: Nakon što napuste porodice u kojima su se rodili i osnuju svoju sopstvenu, krunišu je brakom, oni će »čovek i žena treba da postanu jedno telo« (24. stih). Božja zamisao da dvoje treba da postanu jedno telo znači da treba da postanu jedno kroz seksualnu zajednicu, iako ovaj izraz podrazumeva i duhovno značenje koje se tiče svakog aspekta bračnog života.

Šta je prava ljubav? Grčke reči za ljubav: Eros: Romantična ili seksualna ljubav Filia: Prijateljska ili bratska ljubav Agape: Samopožrtvovana ljubav. Biblijski izveštaj dalje kaže da »su oboje bila goli, Adam u žena mu, i ne beše ih sramota« (25. stih). Ovo pokazuje da su seksualni odnosi, kako ih je Bog uspostavio, bili stvoreni kao nešto u potpunosti čisto i dobro. Na jevrejskom, jeziku Starog zaveta, seksualni odnos opisan je rečju »poznati«. To je zato što ne postoji nijedan intimniji čin od seksualnog tako da on po svojoj prirodi, može u velikoj meri da poboljša međusobno razumevanje i osnaži zajedništvo i jedinstvo među supružnicima. Neki su pogrešno verovali da je, nakon što su Adam i Eva zgrešili, čistota nestala iz bračnih odnosa. Takav stav je opovrgnut mnogim biblijskim stihovima u kojima se podržava brak, uključujući i Isusove reči zapisane u Mateju 19,4-6. u kojima je potvrdio da čovek i žena treba da sklope brak i postanu jedno telo.

Seksualni odnosi – stvoreni da bi izrazili ljubav

Apostol Pavle je u Efescima poslanici, jasno prikazao da su seksualni odnosi način izražavanja ljubavi. »Muževi! ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju, da je osveti očistivši je kupanjem vodenim u reči; da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine, ili takvoga čega, nego da bude sveta i bez mane. Tako su dužni muževi ljubiti svoje žene kao svoja telesa… Toga radi ostavine čovek oca svojega i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo« (Efescima 5,25-31).

Šta apostol Pavle kaže o svrsi braka i šta znači postati jedno telo? Svrha je ljubav. Ali seksualni odnosi poput bilo kojeg drugog Božjeg dara, mogu da se zloupotrebe. Ljudska bića su kroz vekove, podlegala seksualnim željama izvan braka.

Međutim, to je zloupotreba seksualnog dara za šta Bog jasno kaže da je greh. Mnogi smatraju da nema ničeg lošeg u predbračnom seksu ili u seksu izvan braka. Ali, Biblija to naziva bludom i preljubom, dovoljno ozbiljnim uvredama koje zaslužuju smrtnu kaznu (uporedite 3. Mojsijeva 20,10. s Rimljanima 6,23). Sedma zapovest (2. Mojsijeva 20,14) zabranjuje takvo ponašanje, a Biblija jasno tvrdi da će »kurvarima i preljubočincima suditi Bog«

Mnogi su svesni činjenice da bi brak trebalo da bude odnos sagrađen na ljubavi. Ali, oni ne shvataju najvažnije. Odnos između muža i žene trebalo bi da bude slika koja prikazuje zajednicu ljubavi između Hrista i Njegove crkve. Nakon što je izjavio da muž i žena treba da postanu jedno telo, u Efescima 5,31, apostol Pavle kaže: »Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu« (32. stih).

Ljubav Isusa Hrista prema crkvi je u potpunosti samopožrtvovana, ljubav tako duboka da je i umro za nju. Brak treba da bude slika ove velike ljubavi. Budimo sigurni u to da je ljudski brak nesavršen. S druge strane, Isusova ljubav prema crkvi je ona vrsta ljubavnog odnosa koja brak treba da odslikava.

U fizičkom svetu, čovek i žena postaju jedno telo u braka. U hrišćaninovom odnosa s Hristom, on ili oni postaju duhovno sjedinjeni s Gospodom (1. Korinćanima 6,17). Čist bračni odnos u ljubavi, kad dvoje postaju jedno telo, predstavlja paralelu duhovnog odnosa koji treba da imamo s Hristom.

Apostol Pavle ovu čudesnu istinu naziva »velikom tajnom«.Grčka reč koja se ovde upotrebljava u značenju »velika« jeste mega. Ova istina nazvana je tajnom jer je samo mali broj ljudi razume.

Kada shvatimo Božji neverovatni koncept braka, kako je otkriven u Bibliji, trebalo bi da budemo podstaknuti da čuvamo brak kao nikada do sada. Trebalo bi da nastojimo da stalno unapređujemo svoje bračne odnose, boreći se da imamo odnos koji zahteva duboku, bezuslovnu ljubav kakvu je Hristos imao prema crkvi.

Takođe bi trebalo da nastojimo da budemo potpuno verni svome mužu ili ženi i u mislima i u telu. Niko nikada ne bi trebalo da postane jedno telo s bilo kim drugim osim sa svojim partnerom. Ovo čini jedan zdrav odnos iz koga se rađaju zdrava i srećna deca (pogledajte Malahija 2,15). Bog želi da imamo upravo ovakav brak i porodični život.

 

Objavljeno pod Članci | Ostavite komentar