I stvori Bog porodicu

I stvori Bog porodicu

Poznato je da vreme i navike menjaju svet, ali i da taj svet mijenja nas. Isto se događa i s porodicom. Tokom istorije ljudskog roda, uloga porodice u društvu postepeno je odstupala od ideala koji joj je Bog dao pri stvaranju, u zavisnosti od kulturoloških, socijalnih, ekonomskih i političkih činilaca.

Dom je mesto u kojem smo svi došli na ovaj svet, naučili ono što znamo i postali ono što jesmo. U njemu smo progovorili prve reči, načinili prve korake i dobili temelje svoje posebnosti i identiteta. U domu smo počeli da učimo da poštujemo autoritet, ali i kako da mu se suprotstavimo. U njemu smo osetili kako nas vole i učili kako mi treba da volimo druge… i još mnogo dobrog, ali i onog drugog, manje dobrog.

Šta je to porodica?

Jedno diete je na to pitanje odgovorilo: »Porodica, to smo tata, mama i ja.« Kao vrhovni autoritet za hrišćane, Biblija daje odgovor i na ovo pitanje. Na samom početku, nalazimo važne informacije o domu i porodici: čitamo da je Bog stvorio čovjeka, muža i ženu, kao krunu stvaranja i vezao ih jedno uz drugo bračnom zajednicom. »I reče Gospod Bog: nije dobro da je čovjek sam; da mu načinimo druga prema njemu. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa, pa mu uze jedno rebro i mesto popuni mesom. I Gospod Bog stvori ženu od rebra koje uze Adamu i dovede je k Adamu. I blagoslovi ih Bog i reče im Bog: rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njom i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji.« (1. Mojs. 2, 18, 21. 22; 1,28.)

Brak – Božji poklon iz raja

Onima koji imaju povjerenja u Bibliju ovaj tekst jasno govori o važnosti i svetosti braka, ali i porodice. Zašto? Najpre, sam Bog je stvaranjem odredio svrhu, cilj i smisao braka. Potom, On je lično venčao prvi bračni par, blagoslovio ga i time dao posebnu važnost porodici. Konačno, rađanjem i množenjem čoveku je data mogućnost da učestvuje u stvaranju, da sarađuje s Bogom u održanju ljudske vrste i u naseljavanju Zemlje. Time mu je namijenio svoje blagoslove, ali i poverio velike odgovornosti. Blagoslovi su bili ljubav, zajedništvo i sreća, koje će bračni par deliti u toj novoj, dubokoj i trajnoj zajednici.

Nadalje, Bog je osnovao brak na temeljima ljubavi, samoodricanja i spremnosti na požrtvovanje. Savršen brak je duhovna, duševna i telesna veza u kojoj »dvoje postaju jedno telo« i u kojoj svako ima svoje mesto i ulogu. Nije samo čovekovo učestvovanje u stvaranju, očuvanje ljudske vrste i naseljavanje Zemlje bila uloga porodice, nego i blagoslov koji čoveku omogućava da kroz roditeljsku ljubav i brigu prema svojoj deci može bolje da razumije Božju ljubav, odnos i brigu prema njemu samome.

Porodica zapisana u zapovestima

Da Bog smatra zajednicu braka svetom, ali i porodicu posebno važnom, vidi se i iz činjenice što je dao dve od deset zapovjesti da zaštiti brak i porodicu. Tako peta zapovjest: »Poštuj oca i majku svoju, da ti se produže dani na Zemlji« (2. Mojs. 20, 12), predstavlja pravi temelj za odnose među decom i roditeljima. I sedma zapovest: »Ne čini preljube« (2. Mojs. 20, 14), ukazuje na nužnu vernost bračnih drugova i na važnost očuvanja porodice. Jedan muškarac i jedna žena mogu da osnuju zajednicu braka. Sve druge kombinacije što ih nameće moderni svet i pojedine kulture neprirodne su prema biblijskim načelima morala i stvaranja: poligamija (mnogoženstvo), kao i takozvani brakovi između pripadnika istog pola. Takve zajednice krše Božju volju i Bog ih nije blagoslovio, te stoga ne mogu ni imati bilo kakav legitimitet, ma koliko to neko pokušavao da nametne ili opravda. Jednostavno, ne mogu ni na koji način da ispune svrhu i smisao braka kako ih je Bog odredio još u raju.

Nažalost, tokovi su krenule u pogrešnom smeru. Ateizam, sekularizam i novi način života potisnuli su iz porodice Boga i Njegova načela neuspešno pokušavajući da ih zamene nečim drugim, čini se, ispraznim.

Upravo isključivanje Boga i Njegovih načela iz porodice dovodi do ozbiljnih problema u domu. Spomenimo neke od njih: zahlađenje u odnosima među supružnicima, bračna neverstva, razvodi, nesrećna deca koja neretko postaju zavisnici od različitih opojnih sredstava, a time i najveće žrtve propalog doma. Najnoviji statistički podaci pokazuju da se, nažalost, u mnogim zemljama sveta procenat razvoda približio polovini ukupno sklopljenih brakova, što znači da se svaki drugi brak raspada.

Ima li Božji koncept braka alternativu?

Kakva je, onda, budućnost porodice? Hoće li i mogu li socijalne ustanove preuzeti brigu o nesrećnoj djeci? Da li je Božji plan u vezi s porodicom, koji je On sam načinio, pred propašću? Postoji li alternativa za Božji koncept doma i porodice u vreme kada prevladava atomski, tehno koncept porodice, pred kojim većina pravih vrednosti – ljubav, zajedništvo, poštovanje, požrtvovanost, vernost, sigurnost i sreća – postepeno, ali sigurno nestaju? Sigurno da ne postoji!

Poznati pedagog Pestaloci rekao je: »Uništi ptici gnezdo, time si uništio sav njen život.

Upropasti ljudima domove i život će izgubiti svaku vrednost.«

Iako se današnja slika porodice u mnogome promijenila, naše osnovne potrebe za ljubavlju, identitetom, zajedništvom, sigurnošću, pripadnošću i razumijevanjem nisu se promijenile. Ipak, mnogi danas svesno ne žele da preuzmu bračne obaveze, pa brak smatraju nekom vrstom ugovora koji se može zaključiti i poništiti onoliko  puta koliko to potpisnicima ugovora odgovara. Da li je smisao porodice danas promenjen i hoće li se, u budućnosti, sasvim izgubiti? Istina je da su brak i porodica danas ozbiljno ugroženi s više strana i da neće biti nimalo lako ispraviti razne devijacije koje donosi današnja filozofija života.

Ipak, vjerujemo da još nije sve izgubljeno i da još uvek mnogo toga može da se učini kako bi se stanje u domovima popravilo. Kako?

Vratimo se korenima, početku i onim temeljnim vrednostima na kojima je Stvoritelj uspostavio božansku ustanovu braka i porodice. »Društvo je sastavljeno od porodice i ono je onakvo kakvim ga čine glave porodice… Dom je srce društva, Crkve i naroda. Od uticaja doma zavisi dobro društva, napredak Crkve i blagostanje naroda.« (E. G. Vajt: Temelji srećnoga doma, str. 9) Ono što dom može i treba da učini za svoje članove jeste da im ponudi i čuva najveće moralne i duhovne vrednosti, što ne može ni škola, ni Crkva, niti bilo koja vaspitna ustanova. Upravo zbog toga, dom i porodica, onakvi kakvim ih je Stvoritelj zamislio, nemaju alternative.

******

 

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Roditelji i deca. Zabeležite stalnu vezu.