Snaga ljubavi


LJUBAV, SVEMU SE NADA

(Ljubav – tvrđava nade)

1.Korinćanima 13,7.

Biti ispunjen nadom znači posmatrati budućnost sa radošću i zahvalnošću.

Sve dok voli, čovek je spreman da se nada. Snaga ljubavi savlađuje lavinu razočarenja i pobeđuje tendenciju ka odustajanju. Ona se opire sotonskim pokušajima da nas obeshrabri. Ljubav nas ispunjava nadom, u svim situacijama, nasuprot svim preprekama. Ljubav daje snagu da se nadamo svemu. U zavisnosti od našeg ljudskog iskustva, nada održava ljubav živom. Romantična ljubav je zavisna od nade de će i druga strana odgovoriti ljubavlju. Muž alkoholičar, koji je pretvorio život svoje supruge u pakao, na kraju uspeva da uništi njenu nadu. Gledajući ga kako postaje sve gori njena nada umire, a ljubav se pretvara u nemilosrdnu borbu za opstanak. Gubitak nade znači gubitak ljubavi.

Roditelj jednog razvratnog deteta, koji se protivi svim porodičnim normama nalazi se pred ispitom nade i ljubavi. Još uvek je prisutna bolna ljubav koja traje sve dotle dok se nada da će se sin promeniti. Ponekad nismo sigurni da li volimo ili pokušavamo da volimo. Postajemo sve nesigurniji u svoju ljubav, ako gubimo nadu da će ona uroditi plodom. Koliko dugo možemo voleti jednog neprijatelja, bez nade da će jednog dana postati naš prijatelj? Koliko dugo se mogu voleti supružnici čije udaljavanje je sve dublje i polako gube nadu da će se njihovi odnosi popraviti? Jedno je sigurno: ljudska ljubav oseća potrebu za male iskre nade da će joj ona biti uzvraćena.

Šta je nada?

Videli smo da ljudska ljubav ima potrebe za ljudskom nadom. A sada krenimo jedan korak dalje i zapazimo da ljudska nada ima potrebu za Božanskom ljubavlju. Nada se prvo pojavljuje kao želja. Ova želja je dovoljno jaka da se nešto želi više od svega. Postoje stvari koje želimo, ali nam nije mngo stalo do njih, zato jer postoji nešto što želimo mnogo više. Neko će možda poželeti život u konkubinatu, međutim to izbegava jer mnogo više želi brak. Jedna žena možda poželi da se oslobodi tereta brige za četvoro dece. Želela bi da je slobodna, da se dokaže na profesionalnom planu, međutim ljubav prema porodici će je naterati da se odrekne ove želje. Snovi se često grade na neobaveznim željama, a nada je želja za nečim što stvarno hoćemo da posedujemo. Iza toga, nada dodaje želji i čekanje.

Kada se nadamo, očekujemo da će se stvarno ispuniti ono što želimo. Biti ispunjen nadom znači očekivati budućnost sa radošću i zahvalnošću, sa osećanjem da vredi živeti sadašnjost, jer očekujemo budućnost koja će nam doneti ono što volimo više od svega.

Za Apostola Pavla nada ima jednu dimenziju više: iza želje i očekivanja, nada je izvesnost. U Rimljanima 5,5 on govori o “nadi koja se neće osramotiti”. Ova nijansa nade je veoma različita  od onoga što mi obično nazivamo nadom. U našem svakodnevnom iskustvu, mi često padamo u stanje koje nazivamo nadom, upravo tada kada smo izgubili svaku veru, ova nada postaje želja bez očekivanja. Često posle svih pokušaja kažemo: „Sve što mi preostaje jeste da se nadam”, mi ne govorimo o ovakvoj nadi.

Svojim obećanjima Isus nam ptvrđuje da je On naša nada. Ova nada neće nas razočarati, zato jer nas Isus nikada neće razočarati. Zato se hrišćanska nada upoređuje sa lengerom duše, nada tvrda i pouzdana (Jevrejima 6,19). Za hrišćanina nada znači: „Sa sigurnošću gledati u budućnost”, jer se ljubav Božja izli u srca naša Duhom svetim koji je dat nama  (Rimljanima 5,5).

Da nije nada možda samo jedna pobožna fantazija? Da li je ljubav potvrda da će se uvek dogoditi neko čudo? Da li će ljubav biti garancija da će se dete izlečiti od leukemije? Može li ljubav biti garancija detetu da će se mama sigurno izlečiti od raka? Da li ljubav govori svim supružnicima koji su u nevolji da će se njihovi odnosi sigurno popraviti? Odgovor je ne. Ljubav ne može biti garancija de će se sve u životu završiti dobro. Ustvari, veoma često nadanja ljubavi su samo neispunjene želje. Kako onda možemo pevati: “Ljubav svemu se nada”, u svetu gde su nade tako često uništene brutalnom realnošću?

Nada u suštini se ne odnosi na određene okolnosti. Nada nas usmerava da gledao iza izlečenja jedne bolesti, iza rešenja nekog problema i oslobađanja iz raznih spletki. Ona je sigurnost koju Boga daje  da život ima svoje značenje i smisao, nasuprot bolestima, problemima i bolima. Nada nas usmerava ka konačnoj pobedi Isusa Hrista nad svim što ranjava i ubija. To je nada koja nam daje hrabrost da još danas posmatramo sa radošću i poverenjem sutrašnji dan, iako znamo da će se nevolje nastaviti. Ljubav jača ovu nadu u onome koji voli, kao i u onome koji je voljen.

Ljubav pokreće nadu.

U gradu Duarte u Kaliforniji, postoji bolnica za neizlečive bolesti, koja se zove, „Grad Nade”. Tamo se nalaze neizlečivi bolesnici, ali ne „slučajevi bez nade”. Razlog zašto ne postoje „slučajevi bez nade” je taj, jer se tamo ustvari ne nalaze „slučajevi”, već samo ličnosti. Bolnica ima filozofiju da je jedno bolesno telo ličnost, a jedna ličnost je stvarno ličnost u krugu jedne porodice. Sav medecinski personal se prema ovim pacijentima ponašaju kao prema sasvim normalnim osobama, čiji život ima nade. Ova institucija je posvećena prenošenju nade, negujući bolesnike kao u porodici.

Briga o nekome je oblik ljubavi, a kada neko zna da je voljen, ima nade. Ova nada ne znači obavezno izlečenje od raka, već hrabrost da se oseti da vredi živeti, zato jer postoji jedno „sutra”, budući dar koji Bog daje. Dodirom naše tople brige, onaj koji pati može videti Isusa koji ga prima kao jednu dragocenu osobu. Tada njegova nada ide dalje od ovog života prema onom večnom, sa Bogom.

Kako dobijamo nadu iz Božje ljubavi?

Na prvom mestu, ako volimo ljude, navedeni smo da verujemo u njihovo spasenje. Mi volimo ljude onakve kakvi jesu, pokazivanje ljubavi navod nas i da im poželimo samo ono što je najbolje za njih. Ovo pokazivanje ljubavi ispunjava nas nadom za one koje volimo, nadom da će bolesti biti izlečene, da će se gladni najesti, da će se umorni odmoriti, da će se žalosni radovati, a grešnici će biti spaseni. Na ovaj način je ljubav početak nade.

Ljubav nam pomaže da osetimo mogućnost za promenom u onome koji je voljen. Samo kada izgubimo strpljenje i ne želimo više da se brinemo za nekoga, kažemo: „on je beznadežan!” međutim kada primenjujemo u praksi Božju ljubav, možemo videti promenu koju obavlja Svetu Duh, unutrašnji agent božanske ljubavi. Kada nas Bog zagrli svojom ljubavlju, kada su nam gresi oprošteni, kada je naša prošlost zaboravljena, kada blagodaću dobijemo budućnost, mi smo nanovorođeni u nadi. Ljubav Božja postaje izvor nade, katalizator novog stvorenja (2.Korinćanima 5,17). Zato apostol Pavle kaže: „Ljubav se nada svemu“.

Ljubavlju učimo da čekamo Boga koji će nas zadiviti svojim delovanjem. Ljubav se nada svemu. Kako je ekstravagantna ova poema Apostola Pavla! Božja ljubav stvara nadu koja nas nikada neće razočarati.

David Bibulović

 

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Članci. Zabeležite stalnu vezu.