U srećnim i stabilnim brakovima muž i žena su ravnopravni partneri. Oboje zajedno odlučuju i pronalaze zajednička rešenja. Emocionalno inteligentni muževi vole svoje žene i dozvoljavaju im da utiču na njih. Što se više međusobno slušaju i uvažavaju različitost svojih mišljenja, to je veća šansa za pronalaženje zajedničkog rešenja bračnih problema.

Šezdeset pet posto muževa ignoriše svoje žene, zatvaraju se u sebe, opravdavaju sebe a njih kritikuju i omalovažavaju. Brakovi u kojima muževi dominiraju i ne dozvoljavaju podelu moći u bračnom odnosu četiri se puta više razvode i postaju nesrećni. Samo 35% muškaraca su emocionalno inteligentni, uvažavaju žene i uče od njih o emocijama. (to su rezultati nekih istrađivanja)

Brak je slobodna, ravnopravna i dogovorena zajednica dvoje odraslih i različitih pojedinaca različitog pola. Tu slobodu, ravnopravnost i dogovorenost treba održavati obostranim radom na sebi i svom odnosu, što je osnova i održavanja živim i samoga bračnog odnosa. Razvod je logična i neizbežna posledica potisnute slobode, nestale ravnopravnosti i iščezlog dogovaranja u svakodnevnom životu bračnih partnera. Onda se počinje tražiti i ostvarivati izvan braka ono što se nije ostvarilo u braku. To je »kraljevski put« u preljubu i razvod. S »trećim« se traži ono što se unutar braka s »drugim« ne može ostvariti.

Uvek sam se pitao s kojim pravom se čudimo i tako žestoko osuđujemo toliki broj razvoda braka oko nas kad malo ili ništa ne peduzimamo za podizanje i održavanje kvaliteta vlastitoga bračnog odnosa. Možda smo upravo mi sledeći u sve većem broju onih koji ne mogu više izdržati u dosadnom i nehumanom, čoveka nedostojnom odnosu bez slobode, ravnopravnosti i ljudskog dogovora.

Nedavno mi je jedan 30-godišnji intelektualac na moje pitanje zašto se razvodi odgovorio: »Naš se odnos potrošio. Naš je brak mrtav. Sve me u njemu guši. Nedostaje mi sloboda, spontanost. Dogodila mi se ljubav izvan braka. Ne želim to da propustim jer znam da je u braku sa sadašnjom ženom neću nikada više doživeti!«

Zar je moralo da dođe  do tog razvoda? Gde su bili pre toga? Nije li to preskupa cena za sve ono što su pre propustili da učine? Zar nije trebalo pre misliti na sebe i svoj brak, a ne čekati da se jednom od njih »dogodi ljubav«, koja se možda i ne bi »dogodila« da je bila sačuvana unutar vlastitog braka!

Čuvajmo svoj brak! Razvod je skup i često nehuman pa i »prljav« posao ne samo za bračne partnere nego i za njihovu decu. Možda bi ovde pristajala ona misao koju sam negde pročitao: »Radi ono što možeš s onim što imaš i tamo gde se nalaziš!«