Bračni partneri često na sve misle osim na sebe i svoj odnos. Ono što čini brak brakom, a to su oni i njihov odnos, ostaje izvan njihove pažnje i brige. Stvaraju karijeru, grade porodičnu kuću, rađaju i podižu decu, odlaze u kupovinu, kupuju auto, uređuju vikend-kuću… Jasno da im i to treba, ali šta se u međuvremenu događa s njima, njihovim odnosom, s brakom? Braka pomalo nestaje. Jedan drugoga sve slabije i mutnije vide. Sve više idu jedan drugom na živce. Postaju alergični na svakodnevno susretanje u kuhinji, pred televizorom, a pogotovo u spavaćoj sobi. Pretvaraju se u roditelje svoje dece, čuvare porodične kuće, uhodani radni tim, a sve više nestaju kao bračni partneri.

Nema srećnog braka bez svakodnevnog razgovora i međusobne emocionalne povezanosti bračnih partnera koji su okrenuti jedno drugome a ne jedno od drugoga. Pažnja, naklonost, humor, podrška predstavljaju osnovu njihove emocionalne povezanosti. Međusobni pozitivni stav i naklonost u mnogobrojnim malim svakodnevnim sitnicama predstavljaju osnovu dugotrajnoga srećnog bračnog odnosa

Prisećam se M. i L. Tražili su moju pomoć. L.  je otkrila M. vezu s kolegicom s posla. Nagovorila ga je da dođu zajedno do mene. Oboje imaju veoma uspešne profesionalne karijere. Deca su im zdravi, uspješni, odlični studenti. Sve imaju što im treba. Nakon njene »paljbe« na njega preda mnom, M je rekao: »Sve imamo, ali braka više nemamo. Meni je potrebna i žena a ne samo majka moje djece. Posao i deca odvukli su nas jedno od drugoga. Ono što mi je sve više nedostajalo kod kuće potražio sam izvan kuće. Znam da to ne valja i da sam kriv, ali na to smo oboje morali ranije misliti. Sada je već pomalo kasno.«

Klasični primjer braka koji je nestao u roditeljstvu, porodici, karijeri. Mnogi iz takvih brakova su dosljedni, a da toga nisu svesni, pa zamjenjuju zajednički bračni krevet s dva odvojena kreveta, a neki čak i zamenjuju zajedničku spavaću sobu s dve odvojene sobe i nastavljaju da žive »bratsko-sestrinski brak« kod kuće a svoje emocionalno-seksualne potrebe zadovoljavaju izvan kuće. Čak se više i ne usude zvati imenima nego roditeljskom funkcijom »mama« i »tata«.

Brak roditelja je potreban ne samo roditeljima nego i deci. Danas je sve duži period života roditelja. Njihov sačuvani brak igra važnu ulogu u odrastanju dece i njihovom napuštanju roditeljskog doma kao i u starosti samih roditelja. Sačuvana međusobna pažnja i uvažavanje bračnih partnera najbolja je prevencija često mučnih razvoda, ali i jamstvo kvalitetnije »treće dobi« samih roditelja.