PRIPREMA ZA BRAK-POTREBA ILI TREND

 PRIPREMA ZA BRAK – PREDBRAČNO SAVETOVANJE, 

POTREBA ILI TREND

 Zašto se se uopšte pripremati za brak? Budite iskreni, ko od mladih misli na sukobe ili probleme koji bi im budućnost mogla doneti, kada su u zanosu zaljubljenosti? Ko uopšte želi razmišljati da se mogu pojaviti poteškoće koje je bi mogle opteretiti njihovu bračnu vezu? Konačno, mladi veruju u zajedničku srećnu budućnost, i to je dobro što je tako!

Ipak, ako želite voziti auto morate pohađati časove teorije i uzeti časove vožnje da bi ste na  kraju mogli polgati vozački ispit. Onaj ko želi jednom dobiti  posao, mora učiti zanat ili studirati, mora da ide u školu i završi svoje studije. Onaj ko je možda zainteresovan za poseban hobi pohađa određene tečajeve, trenira s drugima ili čitata knjige o tome.

Naše moderno društvo zahteva mnogo od bračnih parova. Tu su zahtevi na tržištu rada, visoki potrošački pritisak, zdrava ravnoteža između „biti sam“ i živeti  „zajedno“, a stalna promena vrednosti uvek iznova dovodi bračni odnos u pitanje. Osim toga, oba partnera unose različita očekivanja i želje u zajednički  život. Razumevanje uloga muškaraca i žene, nekada vrlo jasno definisane i čvrsto postavljne, danas su se promenile i omogućuju puno slobodu bračnim drugovima. To, naravno,  ima za posledicu da se o zajedničkom životu mora diskutovati i razgovarati, moraju se stvarati međusobni kompromisi i razlikovati interakcije. Mnogi parovi nisu spremni za to. Osim toga,  stopa razvoda braka koja je u porastu (statistički gledano svaki treći brak se razvodi, a  u velikim gradovima gotovo  svaki drugi) ukazuje na to da za mnoge partnere je to sve prezahtevno da bi se brak prema sadašnjim uslovima moga na duže staze održati u zdravom odnosu i zadovoljstvu. Zato je dakle važno da se mladi verenički par koji namrava da stupiti u brak pripremi za braka, za tu lepu, ali i vrlo složenu zajednicu.

Izgleda prilično paradoksalno da u vremenu kada postoji toliko mogućnosti pristupa svim mogućim informacijama preko različitih medija, ljudi su sve više u potrebi za određenom vrstom saveta. Životni zahtevi i okolnosti su postale tako složene da je čovek zaista upućen da za određena područja života potraži stručnu pomoć.  U zapadnom svetu postoje savetnici i savetovališta za skoro sva životna područja.

Pošto se poslednjih nekoliko decenija sve više govori o potrebi pripreme za brak, sa pravom se postavlja pitanje da li je zaista priprema za brak potrebna? Da li je to samo jedan od trendova kao i mnoge druge novine koje se pojavljuju u savremenom društvu, ili je to postala nezaobilazna potreba koja se tiče nas koji živimo u multi kulturološkom društvu?

 Priprema za brak je sve aktuelnija tema.

Ona se praktikuje u mnogim hrišćanskim i nehrišćanskim denominacijama. Ona se praktikuje čak i u nereligioznim krugovima kao i među ateistima. U nekim državama zakon uslovljava venčanje predbračnom pripremom.

Dok je u savremenom svetu s jedne strane brak izgubio na vrednosti ili je degradiran različitim društvenim promenama pod uticajem savremenog liberalnog odnosa prema braku i postmodernim pristupom tradicionalnim vrednostima, još uvek postoje ljudi kako unutar hrišćanskih denominacija, isto tako i među ne religioznim ljudima koji ulazeći u brak žele ući u jedno trajnu, tj. doživotnu zajednicu. I pošto je brak jedna nepoznanica za svakoga koji u njemu nije bio, oni osećaju potrebu za određenom pripremom ili savetovanjem kako bi mogli na najbolji način biti pripremljeni za tu zajednicu!

 Argumenti protiv predbračne pripreme.

 „Ljudi su se vekovima ženili i udavali bez predbračne pripreme i bilo je manje razvoda.“

 Oni koji ne shvataju složenost bračne zajednice u odnosu na mnoge promene koje su nastale,  nesvesno su pod uticajem humanističke filozofije koja uči da se čovekova potpuna sreća nalazi na Zemlji a ne u nekom budućem svetu. U filozofiji se zastupalo gledište da je etički ideal slobodan čovek, i da čovek treba da bude merilo svih vrednosti. Svakako, takvo razumevanje je postepeno imalo svoj uticaj i na razvoj razumevanje braka koji  se vekovima u hrišćanskim krugovima smatrao od Boga osnovana zajednica ljubavi između jednog čoveka i jedne žene!

Ljudi koji su direktno ili indirektno, svesno ili nesvesno prožeti humanističkim idejama, obično kao argumenat protiv bračnog savetovanja navode činjenicu da su ljudi hiljadama godina unazad sklapali brak bez predbračne pripreme i manje su se razvodili nego danas.  Istorijski gledano, to je istina. Međutim,  analitički pristup ovom argumentu nas dovodi do potrebe da ispitamo u čemu je opravdanost ovog stava, ako ona uopšte postoji. Apriori odbaciti bilo koju tvrdnju ili argumenat ne uklanja problem.

Evo nekoliko protiv argumenata za ovu gore navedenu tvrdnju. Kao prvo, od kako Biblija i istorija beleže izveštaj o razvoju ljudske civilizacije, ljudi koji su sklapali brak uglavnom do pre stotinak godina (sa retkim izuzecima) vekovima iz generacije u generaciju živeli su na istom prostoru, u istom okruženju, istoj kulturi i pripadali su istom narodu i istom mentalitetu. Deca su se rađala i odrastala u patrijarhalnom okruženju.

Drugo, s obzirom na ograničene mogućnosti putovanja, redak je bio slučaj da je neko sklapao brak sa osobom iz druge kulture i drugog naroda, pa čak i drugih religija. To podrazumeva da su se ljudi generacijama unazad poznavali i skoro da nije bilo nikakvih razlika u razumevanju životnih vrednosti, po pitanju shvatanju braka i uloge bračnih drugova. Ista kultura, isti narod, isto podnevlje, isti mentalitet, isti uslovi odrastanja i vaspitanja.  (U Bibliji, istina, nalazimo određene periode u istoriji Jevreja da su sklapali brakove sa pripadnicima drugih naroda i religija koji su ih okružavali, što je uvek izazvalo Božje negodovanje)

Treće, skoro u svim drevnim kulturama brak je imao jedinstveno značenje sa posebnim naglaskom na očuvanje porodice gde su deca predstavljala jedan od važnih elemenata za očuvanje bračne zajednice.

Četvrto, ranije ljudi nisu bili izloženi tolikim različitim društvenim uticajima putem javnih medija niti su bili pod uticajem različitih filozofskih učenja i naglih društvenih promena koje mi danas doživljavamo. Uzevši u obzir sve gore navedene činjenice, postaje jasno da pod takvim okolnostima, skoro i da nije postojao razvod braka a time nije postojala ni potreba pripreme za brak u kontekstu našeg današnjeg razumevanja, iako se iz nekih istorijskih anala pojedinih naroda može zaključiti du su roditelji vrlo temeljito svoju decu pripremali za brak, kao što je između ostalog to bio slučaj i kod Jevreja.

  1. „Ako se dvoje mladih ,iskreno vole‘ to je dovoljno za srećan brak.“

Gore spomenuti argument izgleda prilično logičan, pa čak i opravdan. Nema sumnje da je ljubav jedan od zaista ključnih elemenata da bi brak funkcionisao. Međutim, postavlja se pitanje, da li je ono što dvoje mladih privlači ljubav ili zaljubljenost? Svi ćemo se složiti da spona koje drži dvoje mladih pre braka jeste zaljubljenost.  Za sve one koji su u braku, iskustveno znaju da postoji velika razlika između ljubavi i zaljubljenosti.

Moramo priznati da mnogi brkaju zaljubljenost i ljubav. Zaljubljenost povezuje ljude za vreme kratkoročnog odnosa dok je ljubav spona koja omogućuje ljudima da mogu živeti u dugoročnom odnosu. „Zaljubljenost je prolazno stanje ograničenog trajanja.“[1] Zaljubljenost je određeno emocionalno i psihičko stanje koje se ne mora održavati našim trudom, ali koje se zbog toga i ne može održati kada mu prođe „rok trajanja“. Zaljubljenost se ne može izjednačiti sa ljubavlju, ali može biti osnova na kojoj će se našim trudom razviti ljubav.[2]

Zaljubljenost jeste jedno čudno stanje. Čovek doživljava različita neobična osećanja i reakcije, oseća se snažno privučen drugoj osobi, ima čežnju za njom i idealizira je. Zaljubljenost je najčešće izazvana fizičkom privlačnošću, podstaknuta sličnošću jednoj drugoj osobi koja je do sada igrala nekakvu ulogu u njenom životu. Ali osoba toga nije svesna.[3]  U stanju zaljubljenosti skoro je nemoguće videti realnost iz prave perspektive.

Dr. Pavao Brajša u svojoj knjizi „Umjeće ljubavi“ navodi određena obeležja zaljubljenosti. Ona su okarakterisana selektivnim zapažanjem, subjektivnim tumačenjem i nekritičkim iskrivljavanjem vanjske stvarnosti.  Zaljubljene osobe vide i čuju samo u ograničenom domenu onoga što se događa oko njih. Uglavnom registruju samo ono što odgovara njihovim unutrašnjim potrebama i osećanjima. Potpuno nesvesni toga, zaljubljeni par živi u nestvarnom svetu svojih ličnih selektivnih „realnosti“ i ograničenja.[4] Posledica svega toga jeste potpuna nestvarna slika sveta, u kojem žive zaljubljeni.

„Dvoje se upoznaju; oboje su zaljubljeni jedno u drugo i ne misle više ni na šta drugo. Um je zaslepljen, rasuđivanju više nema mesta. Oni se ne pokoravaju nikakvom savetu, nikakvom nadzoru, već nastoje da čine što im se sviđa, bez obzira na posledice. Zaljubljenost je slična epidemiji, zaraznoj bolesti, koju ništa ne može zaustaviti.“[5]

Na osnovu svih gore navedenih činjenica, složićemo se s time da zaljubljenost kako je opisuje medicina i psihologija jeste jedno izuzetno stanje pri čemu zaljubljenima smeta  svaka različitost među njima i zbog toga su spremni da žrtvuju svoju individualnost, slobodu i posebnost, te potpuno nestaju jedan u drugome. (Simbiotsko stapanje)  i ono se ne može nazvati ljubav! Argumenat koji se navodi da se dvoje mladih „vole“ i da je to dovoljan preduslov za brak, dakle ne odgovara realnosti, jer se u ovom slučaju ne radi o ljubavi nego o zaljubljenosti. Zaljubljenost se pojavljuje pre braka, a ljubav se pokazuje u braku! Ne postoji trajna zaljubljenost. Postoji samo trajna ljubav. Razlika jeste u tome, što se u zaljubljenost nije trebalo ulagati, a u ljubav se mora ulagati!

Činjenice koje govore u prilog potrebe pripremanja za brak

 Prva činjenica jeste da je brak božanska ustanova.

To nas obavezuje da joj pristupimo sa ozbiljnošću i odgovornošću! Brak potiče iz raja jer ga Bog ga osnovao. „I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju i vladajte njom…“  (1. Mojs. 2, 21-24) Bogu je stalo do ljudske sreće svakog pojedinca kao i svakog braka. To podrazumeva da braku treba pristupiti sa ozbiljnošću, trezvenošću i poštovanjem, jer dva ljudska bića ulazeći u brak ostvaruju Božji plan za njihov život.

„Brak je bio jedan od prvih Božjih darova čoveku i jedna od dve ustanove koje je Adam, posle svoga pada u greh, poneo iz Raja. Kada se u ovom odnosu božanska načela priznaju i poštuju, brak postaje blagoslov; on čuva neporočnost i sreću ljudskog roda, on zadovoljava čovekove društvene potrebe, on uzdiže čovekovu fizičku, intelektualnu i moralnu prirodu.“[6]

  1. Druga činjenica jeste, da je brak degradiran padom u greh.

Brak kao božanska ustanova koju je Bog zamislio kao najidealniju zajednica, padom u greh postao je veoma složena i komplikovana zajednica.  U borbi između dobra i zla, jedna od meta napada prema čemu je Sotona usmeren jeste brak. Njegova namera jeste da sve ono što je Bog stvorio, svojim uticajem degradira i ponizi.  «Sotona je oduvijek nastojao (još u pretpotopnom svijetu) da izopači bračnu ustanovu, da oslabi njene obaveze i umanji njenu svetost, jer nema sigurnijeg načina da izopači Božji lik u čoveku i otvori vrata bedi i poroku[7] Ova izjava nam jasno pokazuje zašto Sotona nastoji da čak i preko „pobožnih“ roditelj i „pobožnog“ mladog para odvrati mlade od ozbiljne pripreme za brak. Ako ih uspe uvući u brak ne pripremljene za bračnu zajednicu kakvu ju je Boga zamislio, onda će ih kasnije moći lakše i razdvojiti.

  1. Treća činjenica jeste, da je brak doživotna zajednica.

Ljudi se vrlo temeljito pripremaju za određena zvanja,  a koja obavljaju samo određeni broj godina za vreme svog radnog veka. Za sticanje svoga zvanja čovek pohađa škole i fakultete, što je dobro i opravdano. Međutim u svakom zvanju koje se stiče i ako se u njemu radi, čovek ostaje samo u toku svog radnog veka. Suprotno tome, brak je zajednica u kojoj se ostaje celi životni vek, a ipak priprema za brak u najvećem broju slučajeva je mala ili nikakva! Za razliku od bilo kojeg zvanja ili posla koji čovek obavlja, bračni drugovi su u braku celi dan, celog meseca, cele godine i celog života od dana stupanja u brak  dok su oboje živi. Zar nije onda važno i za ulazak u bračnu zajednicu, u kojoj se ostaje celi život načiniti temeljitu pripremu da bi se što bolje osposobljeni snašli u „tom poslu,“ tj. u toj zajednici, i u njoj ostvarili naboji uspeh i dostigli nabolje rezultate.

  1. Četvrta činjenica jeste, da je brak danas multi dimenzionalan.

Danas se brakovi sklapaju ne samo iz drugih naroda, kultura i religija, nego čak i sa drugih kontinenata. Razumljivo da je svako od njih rastao, razvijao se, sticao svoje razumevanje braka i oblikovao svoj život prema tamošnjim životnim vrednostima, kulturi, običajima, mentalitetu, religiji  itd. Sve su te vrednosti i uticaji u toku razvoja ličnosti duboko proželi jedno mlado ljudsko biće koje se oformilo skladno onome što ga je okružavalo .

Kada i ne bi bilo gore spomenutih razlika, danas mladi oblikuju svoju sliku sveta i života izloženi mnogim uticajima i trendovima kao i različitim filozofskim, naučnim pristupima životu i životnim vrednostima. Onda je sasvim razumljivo da je svako podložan nekom drugom uticaju u odnosu na stvaranje svoje slike o braku. Osim toga tu si i različiti trendovi u društvu koji utiču na to. U sklopu svega ovoga, sasvim je iluzorno pretpostaviti da će jedan novoosnovani brak funkcionisati bez trvenja i napetosti ako nije pre sklapanja braka došlo do usaglašavanja određenih stavova, usklađivanja određenih pogleda i usaglašavanja u postavljanju određenih životnih vrednosti.

Koja je svrha pripreme za brak, tj. predbračnog savetovanja?

U društvu koje više nije samo društvo poljuljanih vrednosti, nego rušilačko društvo vrednosti, sve je veća potreba za ozbiljnijem pristupanju pripreme mladih ljudi za brak. Iskonska vrednost braka  u mnogome  je narušena. Vrednost braka treba jasno interpretirati, predstaviti u njenoj istini upravo onima koji se spremaju da sutra budu supružnici i roditelji. U tom zahtevnom, ali važnom zadatku u vaspitanju mladih bića  za osnivanje hrišćanske  porodice evanđeoskim pozivom, pozvani su da ozbiljno promišljaju o vrednosti bračne zajednice i da grade istinu o braku na temeljima Božje objavljene reči.

„Ako su se ljudi i žene molili dva puta na dan pre nego što su počeli da razmišljaju o braku, sada treba da se mole četiri puta na dan ako planiraju takav korak. Brak utiče na vaš život kako u ovom tako i u budućem svetu…“[8]

Mladi ljudi susreću se u ljubavi i u jednom trenutku odlučuju se da stupe u hrišćanski brak. Žele da ostvare sreću i smisao svoga postojanja u bračnom i porodičnom zajedništvu – što je težak i zahtevan zadatak. Na tom zajedničkom putu za kojeg zasigurno žele da bude kvalitetan, usrećujući i trajan nisu sami. Crkva, čiji su oni vernici, sebe smatra jednom velikom porodicom i želi da novo osnovana porodica koja nastaje iz bračnog zajedništva dvoje hrišćana oseti njezino staranje i odgovornost.

Kroz predbračno savetovanje ili pripremanje za brak, Crkva nastoji mladim ljudima koji se odlučuju za crkveni brak da bude od pomoći: da ih na primeren način – koristeći i teoretska i praktična iskustva – pripremi za budući bračni i porodični život. Stoga ih poziva da dobro upoznaju i prime k srcu šta to zapravo znači, na šta se to odlučuju stupajući u brak, na šta bi morali već sada, unapred, misliti, čemu bi trebalo da posvete naročitu pažnju, kako da žive u bračnom i porodičnom zajedništvu – da ono bude izvor sreće, zadovoljstva i blagoslova. Elen G. White daje jedno vrlo ozbiljno upozorenje:

„Koliko je više opreznosti potrebno prilikom sklapanja braka, koji će uticati na budući naraštaj i na budući život. Umesto toga u brak se često ulazi sa šalom i lakomisleno, po nagonu i strasti, slepo i bez dovoljno razmišljanja. Jedino objašnjenje za ovakav postupak jeste da sotona uživa u bedi i propasti ljudi oko kojih plete ovu mrežu. On se raduje kada vidi kako ove nerazborite osobe gube radost za ovaj svet i za svoj dom u svetu koji će doći.“ [9]

Cilj predbračnog savetovanja tj. priprema za brak

Pripremom  za hrišćanski brak, Crkva želi pomoći verenicima:

  • da dobro upoznaju sebe i jedno drugo u odnosu na budući brak i porodicu, kao i svoje mjesto u Crkvi i društvu
  • da uvide razlike koje postoje među njima i da im se još pre stupanja u brak pomogne kako da razlike prevaziđu ili ih usklade
  • da prepoznaju hrišćanski brak kao svetu zajednicu od Boga osnovanu u kojoj će naći pomoć za ostvarenje trajne ljubavi i povjerenja
  • da postanu svesni Božje prisutnosti i pomoći u vernom i plodnom življenju bračnog i porodičnog života
  • da im pomogne u osposobljavanju za suočavanje s poteškoćama, problemima i krizama bračnoga života koje će se prirodno pojaviti
  • da postanu svesni kako ih Crkva prati i da je spremna da im pomogne u poteškoćama i nedoumicama njihovog bračnog i porodičnog života
  • da svetost bračnog zaveta shvate ozbiljno i dostojno, valjano i plodonosno i skladno tome donesu odluku da ostanu verni svom zavetu
  • da pomogne mladom paru, da u kontekstu vremena, kulture i društvenih promena prepoznaju i prihvate hrišćanske vrednosti i daju im pravo mesto u njihovom braku i porodici
  • I pored svih dobrih preduslova i kvalitetne pripreme za brak, ne postoji garancija za „sreću.“ Kao što je poznato, auto škola nije garancija da neće biti saobraćajnih nesreća. Ali to nije razloga da se ne ide u auto školu i ne položi  vozački ispit. Vozači svojim poštovanjem  ili nepoštovanjem saobraćajnih propisa u mnogome doprinose da li će biti saobraćajnih nesreća ili ne. A koliko bi bilo mnogo više nesreća kada bi se vozilo bez vozačke dozvole! Konzekvenca koja proizilazi iz ovoga jeste: brak zahteva kontinuirano nastojanje i trud, Božje vodstvo i pomoć – i to od samog početka. Zato je ovaj pledoje za predbračnu pripremu.

San i stvarnost

Jedan mladić je sanjao sledeći san. Iza pulta je video anđela. On ga je brzo upitao: „Šta to prodajete, gospodine?“ Anđeo  mu je ljubazno odgovorio: „Sve što želite.“ Mladić je rekao: „Onda bih želeo imati sledeće: ženu koja me razume i na koju se mogu osloniti; srećan brak, koji će ostati srećan do kraja našeg života; dobre prijatelje koji će nas prati na našem životnom putu, decu  koja će se dobro razvijati i da imamo radost sa njima … “

Anđeo ga je prekinuo i rekao: „Oprostite, mladiću, vi ste mene pogrešno razumeli. Mi ovde ne prodajemo voće, mi prodajedmo samo seme.“

Brak nije već zrela voćka, to je seme koje treba zasaditi, i zajedno okopavati, zalivati i negovati da bi postao ukusan plod u čijoj će slasti uživati oba bračna druga!

Praktične preporuke za predbračno savetovanje:

  • Pre svega, od srca vam preporučujem NEMOJTE NI KOM SLUČAJU ući u brak bez predbračnog savetovanja tj. pripreme za brak!
  • U knjižari „Preporod“ se može nabaviti priručnik za predbračno savetovanje pod naslovom: Pre nego što izgovorite svoje sudbonosno „DA“!
  • Oba verenika (svako za sebe) treba da imaju svoj primerak.
  • Pronađite mentora koji će vas voditi u pripremi za brak (najbolje ako je vaš pastor spreman da to učini)! Ukoliko on nije u mogućnosti nađite jedan stariji bračni par koji odgovara vama oboje i za koji ste oboje osvedočeni da su posvećeni Bogu i da imaju dobar brak.
  • Na svako pitanje treba svako da odgovori za sebe.
  • Najpre uporedite sami svoje odgovore.
  • Zatim ponovo pročitajte svoje odgovore u prisutnosti mentora i dajte priliku mentoru da vam pomogne tamo gde se pojavljuju dileme ili razlike.
  • Prilikom odgovaranja na bilo koje pitanje ili potvrđivanje bilo koje tvrdnje, budite krajnje iskreni. Samo vam iskrenost može pomoći da uočite razlike kao i sličnosti između vas dvoje.
  • Budite iskreni u razgovoru sa svojim mentorom.
  • Nemojte preskočiti nijedno pitanje!
  • Imajte na umu da pripremom za brak nikome ne činite uslugu niti vršite bilo koji ustupak, naprotiv, tim korakom omogućujete sebi da imate dobar početak a i dobar razvoj vašeg braka.

 Čuvajte se predbračnih zamki

Osim ove duhovne i psihološke pripreme za brak, postoji i tehnička priprema za venčanje i svadbenu svečanost. Kao pastor iz iskustva sa mnogim verenicima kao i njihovim roditeljima znam da je to jedan vrlo osetljivi deo koji je povezan sa mnogo napetosti, očekivanja, predstava i raznih zahteva.  Radi se o jednom ceremonijalu (kada je reč o crkvenom venčanju) i o svadbenoj svečanosti.

Ono što je simptomatično i što se uvek iznova ponavlja prilikom skoro svakog venčanja i svadbene svečanosti, to je da se tima nekoliko sati, koliko traju ova dva segmenta posvećuju meseci za pripremu, dok se u velikom broju slučajeva ponekad onoj stvarnoj duhovnoj pripremni za brak koja nadilazi sav ceremonijal i veselje posvećuje tako malo vremena, a u najvećem broju slučajeva ni malo. (Iako protokol crkvenog venčanja i izgled svadbene svečanosti u pravilu nemaju baš ništa sa vašom bračnom srećom).

Nekoliko preporuka kako da sprečite nemila iskustva koja će vam se nametnuti dok se obavlja priprema za crkveno venčanje i svadbenu svečanost:

  • Imajte na umu da do sada nijedno crkveno venčanje ili svadbena svečanost nisu bili bez nekih propusta. Ni vaše neće biti. Ne mora sve biti savršeno! Ništa od onoga što čovek radi ne može biti savršeno.
  • Važnije od nastojanja da sve bude besprekorno jeste očuvanje atmosfere ljubavi, razumevanja, razumnog dogovaranja u hrišćanskom duhu!
  • Nemojte dozvoliti da nijedan elemenat vezan za tu pripremu bude predmet rasprave ili svađe, kako među vama kao verenika isto tako ni između vas i vaših roditelja i rodbine.
  • Budite spremni na popuštanje i kompromis kada su u pitanju razni detalji (koji iskreno rečeno) nemaju neku posebnu važnost za vaš brak.
  • Ne mora biti baš sve onako ka ste zamislili. (nijedna ideja vezana uz ovaj deo pripreme nije deo deset zapovesti) i zato može biti podložna promeni.
  • Budite pažljivi i kritični pri izboru vrste muzike i pesama za vašu svadbenu svečanost. Nemojte to prepustiti slučaju, da se sve odvija spontano. (to je najgore što možete učiniti)
  • Morate se dogovoriti i odlučiti da li želite da se na svadbenoj svečanosti nastavi u duhu s kojim ste krenuli ispred crkvenog oltara, ili želite pesmom i muzikom na vašoj svadbenoj svečanosti da prinesete tamnjan na oltar tuđim bogovima.
  • Ako želite da se na vašem crkvenom venčanju i na svadbenoj svečanosti Bog proslavi, onda morate za muziku zadužiti osobu koja je prožete Duhom Božjim s kojom ćete unapred dogovoriti celokupni repertuar, gde neće biti nijedne pesme u kojoj se prenose amoralne i nemoralne poruke. (neka kum kaže svatovima da postoji osoba koja je zadužena za muzički deo)
  • Ne dozvolite da kroz muziku koja je inspirisana sotonskim duhom, sotona od samog početka preuzme kontrolu nad vašim brakom!
  • Imajte na umu da se u hrišćanskim svatovima ljudi ne moraju motivisati na radost i veselje istim sredstvima i načinom kako to čine ljudi koji nemaju poznanje istine koju vi imate. U hrišćanskim svatovima, hrišćanske zvanice se raduju jer dele sreću i radost sa mladencima i zato im nije potrebna veštačka motivacija. (Pročitajte citat koji sledi, možda će vam pomoći u vašoj odluci za koju ćete se vrstu muzike opredeliti u vašim svatovima).

„Muzika treba da služi svetom cilju: da uzdigne misli ka svemu što je čisto, da probudi u duši ljubav i zahvalnost prema Bogu… Bog se proslavlja kada se pesme zahvalnosti dižu ka njemu iz čistog srca, ispunjenog ljubavlju i iskrenom pobožnošću… Tamo nad onom kućom, lebde anđeli. U njoj su okupljeni mladi. Čuje se glas pesme i muzičkih instrumenata. To su hrišćani, ali šta mi to čujemo? Čuju se bezvredne ulične pesme koje bi odgovarale dvorani za ples. Anđeli povlače svoju svetlost i ostavljaju u tami one koji se nalaze u kući. Odlaze žalosni. Oni plaču. To je prizor koji mi je često pokazan o onima koji svetkuju subotu… Muzika je idol kome se klanjaju mnogi od onih koji svetkuju subotu. Sotona nema ništa protiv muzike ako se njome može poslužiti da zadobije srca mladih.“[10]

 [1] Pavao Brajša, Umjeće ljubavi, C.AS.H., Pula, 1997, 48.

[2] Isto, 48.

[3] Nancy L. Van Pelt, Start Smart, Saatkorn-Verlag GmbH, Lüneburg, 2009, 198.

[4] Brajša, 49.

[5] Temelji srećnog  doma, Elen G. White, Preporod, Beograd, 1984, 55.

[6] Patrijarsi i proroci, Elen G. White,  Preporod, Beograd, 2001, 32.

[7] Ibid, 303.

[8] Temelji srećnog  doma, Elen G. White, Preporod, Beograd, 1984, 55

[9] Ibid, 56.

[10] Poruka mladim hrišćanima, Elen. G. White,  A.K. Preporod, Beograd, 1998, 180-181.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Predbračno savetovanje i označen sa . Zabeležite stalnu vezu.