Božja zamisao braka i intimnih odnosa

Božja zamisao braka i intimnih odnosa

Živimo u svetu u kome ljudi lako stupaju u intimne odnose. Ipak, čini se da im je promaklo mnogo toga važnog po pitanju intimnih odnosa i braka. Pogledajmo, najpre, njihovo poreklo da bismo otkrili njihov smisao.

Kako biste opisali vreme u kojem živimo? Sociolozi su posezali za različitim terminima kako bi opisali mentalitet sveta u kojem živimo. Govorili su da je nakon Drugog svetskog rata usledilo »doba zabrinutosti«, nakon kojega je došlo »doba melanholije«. Odskora čujemo izraze kao što su »kompjutersko doba « ili »doba informacija«.

Ako bismo jedno doba definisali na osnovu onoga o čemu ljudi govore, najprecizniji opis našeg vremena bio bi doba »seksa«. Niko se ne može setiti da se ikada ranije o seksu toliko javno govorilo ili da je ikada toliko ljudi bilo opsednuto ovom temom.

Ljudi su oduvek znali da su i seksualno bića. Ljudski um to prihvata kao nešto sasvim normalno. Međutim, danas se seksualnost neprestano naglašava putem štampe i zabavnih programa koji izobiluju intimnim scenama. Ne samo da se seksualno zadovoljstvo prikazuje na jedan vulgaran i neprimeren način, već se i ono što ne poseduje seksualnost okarakteriše kao takvo – počev od automobila, kompjutera, pića, pa sve do losiona za telo. Da li ovako treba da se odnosimo prema svojoj seksualnosti?

Živimo okruženi svojevrsnim seksualnim divljaštvom, bez pravih smernica. Nažalost, ovakav način života skupo košta društvo, budući da donosi novčane gubitke, ugrožava zdravstveno stanje ljudi, i dovodi do bračnih i porodičnih krahova. Ljudi su seksualno nezadovoljeni i nesrećni. Samo nekolicina shvata pravu suštinu seksualnih odnosa. Mnogi smatraju da su seksualni odnosa samo obična slučajnost u evoluciji i da će postojati onoliko dugo koliko ljudi to budu želeli. Ali, taj stav je naivan. To je neosnovana pretpostavka kojom se izbegava otvoreno pitanje poreklo seksualnih i bračnih odnosa.

Odgovor koji se često previđa jeste jednostavan: Bog je stvorio seks i brak. A on je za to, svakako imao valjane razloge. Nepoznavanje Božjih namera po pitanju seksualnih odnosa, donelo je ogromne probleme. Prva zapovest koju je Bag dao Adamu i Eva bila je da zasnuju jednu intimnu seksualnu vezu i da se rađaju i umnožavaju. Zašto je Bag stvorio seks i brak? Pogledajmo neke od razloga za to.

Prva namera

Možda je najočiglednija Božja namera s kojom je uspostavio bračne i seksualne odnose reprodukcija ljudske vrste. Zapazimo prvu izjavu koju nalazimo u Bibliji nakon što je Bag stvorio čoveka: »I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih« (1. Mojsijeva 1,27).

Izjava da je Bog stvorio muško i žensko prva je aluzija na ljudsku seksualnost. Bog je stvorio polove. Oni nisu nastali slučajno tokom evolucije. Dalje čitamo: »I blagoslovi ih Bog, i reče im Bag: rađajte se i množite se, i napunite zemlju…« (28. stih). Izjava da muškarca i žene treba da se razmnožavaju predstavlja deo blagoslova koji je Bag izrekao u ovom stihu.

Proces koji je ovde opisan prožet je svetošću. Bog je dao blagoslov rađanju dece kroz seksualni odnos prožet ljubavlju. Bog je posvetio seksualne odnose između muškarca i žene koji su u braku. Prva zapovest koju je Bag dao Adamu i Evi bila je da stvore intimnu seksualnu vezu i razmnožavaju se!

Bog ponavlja ovu svoju zapovest u 1. Mojsijevoj 2,24. kao nešto od suštinske važnosti dodajući još jednu značajnu misao: » Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.« Izgovarajući ove reči, Bog je ozvaničio instituciju braka i porodice. Pošto je Bag stvorio ove odnose i dao zapovest o njima, brak i porodica zaista jesu svete institucije, a ne samo tvorevine ljudskog društva.

Ovde vidimo Božju očiglednu nameru da deca budu začeta i rođena tamo gde postoje porodični odnosa, gde se porodica sastoji od muža i žene.

Istorijski gledano, ovo je bilo načelo. Ali, tokom poslednjih nekoliko decenija došlo je do drastičnog udaljavanja od ove Božje zamisli. Ljudi su na sve načine pokušavali da redefinišu porodicu.

Nemojte pogrešiti: Božja reč otkriva da je ozbiljna zabluda uniziti seks i brak na ovaj način, čak je i društvo već okusilo gorke plodove zbog toga što ljudi pokušavaju da sve rade na svoj način. Bog je stvorio seksualne odnose i zbog reprodukcije. Međutim, Njegova naročita namera bila je da se oni upražnjavaju u okviru božanske institucije braka.

Deo Božjeg plana

Premda je Bag stvorio našu seksualnost i uspostavio seksualne odnose između muškaraca i žena u braku, da bi nastanili Zemlju, ovo je bio samo prvi deo Božje konačne vizije za čovečanstvo. Bog želi da napuni Zemlju ljudskim bićima koja mogu da, na kraju, uđu u Njegovu duhovnu porodicu. Ljudska porodica, u fizičkom smislu, nastala kroz brak, predstavlja model Božje duhovne porodice u budućnosti.

Bog je poslao svog Sina na svet da bi svi mogli da imaju večni život kroz Njega. »…Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našemu (Rimljanima 6,23). Njegova Reč otkriva da: »Gospod… neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje« (2. Petrova 3,9). Svim ljudima je određeno da jednom umru (Jevrejima 9,27). Ali, nakon toga, svi koja su se pokajali za svoje grehe mogu da prime večni život kroz vaskrsenje.

Oni kojima bude darivan život kroz vaskrsenje biće deca Božja koja imaju večni duhovni život kao što je Bog duh (Jovan 4,24). Oni koja se sada pokaju, kršteni su i primaju Božji Duh (Dela 2,38), zovu se sada Božjom decom, iako još uvek nisu besmrtni. »Ovaj Duh svedoči našemu duhu da smo deca Božja« (Rimljanima 8,16).

Stih iz Jevrejima 2,10. govori nam da je Božja krajnja namera da dovede »mnoge sinove i kćeri k slavi« (2. Korinćanima 6,18). Ova »slava« će uključivati besmrtni duhovni život Božje dece.

Bog je ljudsku reprodukciju osmislio kroz seksualne odnose kako bi napunio Zemlju. Ali, Njegova konačna namera je da dovede što više milijardi onih koja su se rodili – onih koja će se pokajati – u Njegovu porodicu, kao duhovnu decu.

Zbog toga možemo videti da reprodukcija ljudskih bića ima dve svrhe da sada da fizički život našim potomcima i obezbedi mogućnost mnogoj Božjoj deca da dobiju večni duhovni život.

Proces ljudske reprodukcije predstavlja fizički model onoga što Bog čini na duhovnom nivou. Ovaj veliki plan predstavlja divnu nameru koju je Bog uspostavio na Zemlji. Ovo se nekada odnosi na biblijsku »tajnu« Božjeg carstva. To je tajna zato što je samo mali broj ljudi danas razume, a većina ne zna šta Biblija o tome govori.

Pokazivati ljubav u braku

Svrha seksualnih odnosa u ljudskoj zajednici, kao i u životinjskom carstvu, jeste reprodukcija, ali je među životinjskim vrstama to njihova jedina svrha. Posmatrajući navike životinja, možemo videti da samo mali broj životinjskih vrsta upražnjava seksualne odnose izvan perioda kada je ženka spremna za oplodnju.

Što se pak ljudi tiče, seksualni odnosa između muškarca i žene nisu ograničeni samo na plodni period žene u toku meseca, već su prisutni tokom celog života jednog ljudskog bića. Kod ljudi se razvija snažno interesovanje za seks još u pubertet a ako ostanu zdravi, mogu da budu seksualno aktivni čak i u godinama koje nisu predviđene za reprodukciju. Bog je za seksualne odnose dao trajno interesovanje i trajne seksualne potrebe ljudskim bićima. Ovo je, sama po sebi, jedna zdrava osobina ljudskog uma, koja je, uz to potpomognuta i hormonima koje je Bog stvorio da ih telo proizvodi.

Ali, zbog čega? Bog je stvorio ovu stalnu zainteresovanost za seks da bi muškarca i žene mogli da pokažu ljubav u braku.

Ovo je jedan od najuzvišenijih ciljeva s kojim su osmišljeni seksualni odnosi a to mnogi ne mogu razumeti. Pogled na istoriju otkriva nam da nismo mnogo poodmakli u razumevanju ovog vida Božjeg plana nego što su to učinile nestale civilizacije.

Znamo da su pojedini ljudi u staroj Grčkoj na brak gledali s gađenjem i da su se ženili prvenstveno da bi imali nekoga ko će im voditi domaćinstvo i dati im potomstvo. Ideja o dubljoj ljubavi prema ženi izgleda da je bila strana mnogim muškarcima u staroj Grčkoj. Demosten, grčki govornik iz četvrtog veka pre nove ere, ilustrovao je svoje mišljenje o niskom socijalnom statusu žena na ovaj način: »Ljubavnice čuvamo za zadovoljstvo, konkubine za dnevne usluge koje nam pružaju, a žene da nam rode zakonitu decu i budu naše domaćice« (Morton Hunt, The Natural History of Love, 1994, r. 25).

U Rimskom carstvu ljudi su se prema pitanju braka i seksualnih odnosa odnosili slično kao i stari Grci. Često su u brak stupali zbog novca ali i moći. »Na osnovu onog što vidimo u drugom i prvom veku pre nove ere, Rimljani su ljubavni život zasnivali na različitim zajednicama, od kojih je većina bila uspostavljena izvan braka.

Preljuba je bila nezakonita, ali su se stari Rimljani prema njoj odnosili kao savremeni čovek prema plaćanju poreskih dažbina – često su varali i prikrivali pravo stanje stvari. Izopačenosti seksualnih odnosa i porodičnog života u velikoj meri su doprinele raspadu i konačnom slomu imperije.

Izopačeni pogledi na bračne i seksualne odnose

Neki od verskih vođa u ranim vekovima, hrišćanstva zastupali su takve stavove o bračnim i seksualnim odnosima koja su doveli do toga da se na njih gleda kao na nešto što unižava ljudsku prirodu. U četvrtom veku Avgustin je pisao: »Shvatio sam da nema ničega čega bi trebalo da se klonim u tolikoj meri kao što je brak. Ne znam ništa što toliko unižava um i spušta ga s visina više nego što su ženska milovanja i to spajanje telo bez čega niko ne može imati ženu« (Christian History, 2000, vo1.19,1ssue 3, r. 36).

Avgustin je ovo izjavio nedugo nakon što se obratio. Na kraju je dospeo do najvišeg položaja u Katoličkoj crkvi, čiji je vrh zastupao istovetne poglede na bračne i seksualne odnose, smatrajući da oni u većoj meri obeščašćuju čoveka nego što to čini celibat. Crkva je došla do pogrešnog učenja da je jedina svrha seksa reprodukcija.

No, da li je to sve što je bila Božja namera? Svakako da ne! Bog je uredio da muškarci i žene dožive telesno zadovoljstvo u braku. Nažalost, jedan od tragičnih rezultata izopačenih pogleda u religiji jeste i ideja da su seksualni odnosi dati isključivo radi reprodukcije, što je često kod mnogih bračnih parova koji su u seksualne odnose stupili iz ljubavi, što je i bila Božja namera, stvaralo osećaj ogromne krivice.

Dugo je bilo uobičajeno među muškarcima da manipulišu ženama, samo da bi dobili seksualne usluge od njih. Žene su, pak, manipulisale muškarcima da bi mogle dobiti nešto drugo za uzvrat. Nažalost, ova praksa je još uvek nešto uobičajeno, čak i u odnosima između nekih supružnika. Kada takvi sebični stavovi postoje u braka, kada bračni drugovi to koriste da bi dobili nešto zauzvrat, takvi odnosi ne predstavljaju izražavanje ljubavi, već samo puko čulno zadovoljstvo. Iskrena ljubav, onakva kakvu ju je Bog stvorio, predstavlja čin davanja. U braku je to poštovanje partnera. To je želja da se ugađa onom drugom, pomogne i ohrabri.

Kao što smo ranije primetili, Božja prva zapovest zapisana u Bibliji je da čovek treba da se »rađa i množi« (1.Mojsijeva 1.28). U 1. Mojsijevoj 2,24 nalazimo drugu zapovest: Nakon što napuste porodice u kojima su se rodili i osnuju svoju sopstvenu, krunišu je brakom, oni će »čovek i žena treba da postanu jedno telo« (24. stih). Božja zamisao da dvoje treba da postanu jedno telo znači da treba da postanu jedno kroz seksualnu zajednicu, iako ovaj izraz podrazumeva i duhovno značenje koje se tiče svakog aspekta bračnog života.

Šta je prava ljubav? Grčke reči za ljubav: Eros: Romantična ili seksualna ljubav Filia: Prijateljska ili bratska ljubav Agape: Samopožrtvovana ljubav. Biblijski izveštaj dalje kaže da »su oboje bila goli, Adam u žena mu, i ne beše ih sramota« (25. stih). Ovo pokazuje da su seksualni odnosi, kako ih je Bog uspostavio, bili stvoreni kao nešto u potpunosti čisto i dobro. Na jevrejskom, jeziku Starog zaveta, seksualni odnos opisan je rečju »poznati«. To je zato što ne postoji nijedan intimniji čin od seksualnog tako da on po svojoj prirodi, može u velikoj meri da poboljša međusobno razumevanje i osnaži zajedništvo i jedinstvo među supružnicima. Neki su pogrešno verovali da je, nakon što su Adam i Eva zgrešili, čistota nestala iz bračnih odnosa. Takav stav je opovrgnut mnogim biblijskim stihovima u kojima se podržava brak, uključujući i Isusove reči zapisane u Mateju 19,4-6. u kojima je potvrdio da čovek i žena treba da sklope brak i postanu jedno telo.

Seksualni odnosi – stvoreni da bi izrazili ljubav

Apostol Pavle je u Efescima poslanici, jasno prikazao da su seksualni odnosi način izražavanja ljubavi. »Muževi! ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju, da je osveti očistivši je kupanjem vodenim u reči; da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine, ili takvoga čega, nego da bude sveta i bez mane. Tako su dužni muževi ljubiti svoje žene kao svoja telesa… Toga radi ostavine čovek oca svojega i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo« (Efescima 5,25-31).

Šta apostol Pavle kaže o svrsi braka i šta znači postati jedno telo? Svrha je ljubav. Ali seksualni odnosi poput bilo kojeg drugog Božjeg dara, mogu da se zloupotrebe. Ljudska bića su kroz vekove, podlegala seksualnim željama izvan braka.

Međutim, to je zloupotreba seksualnog dara za šta Bog jasno kaže da je greh. Mnogi smatraju da nema ničeg lošeg u predbračnom seksu ili u seksu izvan braka. Ali, Biblija to naziva bludom i preljubom, dovoljno ozbiljnim uvredama koje zaslužuju smrtnu kaznu (uporedite 3. Mojsijeva 20,10. s Rimljanima 6,23). Sedma zapovest (2. Mojsijeva 20,14) zabranjuje takvo ponašanje, a Biblija jasno tvrdi da će »kurvarima i preljubočincima suditi Bog«

Mnogi su svesni činjenice da bi brak trebalo da bude odnos sagrađen na ljubavi. Ali, oni ne shvataju najvažnije. Odnos između muža i žene trebalo bi da bude slika koja prikazuje zajednicu ljubavi između Hrista i Njegove crkve. Nakon što je izjavio da muž i žena treba da postanu jedno telo, u Efescima 5,31, apostol Pavle kaže: »Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu« (32. stih).

Ljubav Isusa Hrista prema crkvi je u potpunosti samopožrtvovana, ljubav tako duboka da je i umro za nju. Brak treba da bude slika ove velike ljubavi. Budimo sigurni u to da je ljudski brak nesavršen. S druge strane, Isusova ljubav prema crkvi je ona vrsta ljubavnog odnosa koja brak treba da odslikava.

U fizičkom svetu, čovek i žena postaju jedno telo u braka. U hrišćaninovom odnosa s Hristom, on ili oni postaju duhovno sjedinjeni s Gospodom (1. Korinćanima 6,17). Čist bračni odnos u ljubavi, kad dvoje postaju jedno telo, predstavlja paralelu duhovnog odnosa koji treba da imamo s Hristom.

Apostol Pavle ovu čudesnu istinu naziva »velikom tajnom«.Grčka reč koja se ovde upotrebljava u značenju »velika« jeste mega. Ova istina nazvana je tajnom jer je samo mali broj ljudi razume.

Kada shvatimo Božji neverovatni koncept braka, kako je otkriven u Bibliji, trebalo bi da budemo podstaknuti da čuvamo brak kao nikada do sada. Trebalo bi da nastojimo da stalno unapređujemo svoje bračne odnose, boreći se da imamo odnos koji zahteva duboku, bezuslovnu ljubav kakvu je Hristos imao prema crkvi.

Takođe bi trebalo da nastojimo da budemo potpuno verni svome mužu ili ženi i u mislima i u telu. Niko nikada ne bi trebalo da postane jedno telo s bilo kim drugim osim sa svojim partnerom. Ovo čini jedan zdrav odnos iz koga se rađaju zdrava i srećna deca (pogledajte Malahija 2,15). Bog želi da imamo upravo ovakav brak i porodični život.

 

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Članci. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s