Porodica na udaru

U današnjem svetu institucija porodice se suočava sa broj­nim izazovima koji ugrožavaju samu njenu suštinu. Danas je porodica na udaru, a tkivo tradicionalne porodice se kida. Moćan uticaj medija, digitalne zavisnosti, konzumerizam, nedostatak vremena i moralni relativizam su doprineli slo­mu porodične dinamike. Pored toga, odsustvo čvrstih bi­blijskih vrednosti kao temelja za zdravu porodicu dodatno pogoršava izazove sa kojima se porodica suočava u današnje vreme.

Tokom proteklih nekoliko decenija, naše društvo je bilo svedok značajnih promena u kulturnim normama i vrednostima, što je rezultiralo moralnom dekadom u kojoj su etički principi, koji su nekada vodili porodicu, bili na udaru. Kao posledica toga, društvena kohezija koja je nekada proizilazila iz zajedničkih moralnih osnova je erodirana, što je dove­lo do rastućeg osećaja moralne konfuzije i relativizma. Ovo moralno propadanje utrlo je put za širok spektar društvenih pitanja koja podjednako ugrožavaju dobrobit porodice i po­jedinaca.

Drugi problem je alarmantan porast nasilja u porodici, i društvu u celini. Raspad porodičnih veza, zajedno sa gubit­kom moralnog vodstva, ostavio je mnoge pojedince razoča­ranim, bez osećaja povezanosti i sa sklonošću da pribegnu agresiji i nasilju kao izrazu svoje frustracije. Ovaj uznemiru­jući trend ne samo da narušava harmoniju unutar porodica, već se preliva i u šire društveno tkivo, održavajući ciklus ne­prijateljstva i nesloge.

Treći problem je uticaj medija i tehnologije koja pro­žima svaki aspekt našeg života a što često dovodi do fragmentiranih porodičnih veza. Stalna izloženost ekranima, društvenim mrežama i virtuelnom načinu života, stvorila je jaz u porodicama, ometajući istinsku komunikaciju i kvalitet­no vreme provedeno zajedno.

Četvrti problem je konzumerizam koji je suptilno narušio važnost porodičnog jedinstva i zajedničkih iskustava. Težnja za materijalnim dobrima i želja za trenutnim zadovoljenjem zamenili su vrednosti žr­tvovanja, nesebičnosti i posvećenosti u porodici. Kultura vođena po­trošnjom često stavlja lične želje iznad blagostanja i harmonije poro­dične jedinice.

Peti problem je u narušavanju tradicionalne uloge očeva i majki unutar porodice, a koja je dugo davala stabilnost i emocionalno bla­gostanje. Danas, uloga očeva i majki postaje sve nejasnija, što dovodi do gubitka identiteta i svrhe kako za roditelje tako i za njihovu decu. Ova kriza identiteta izaziva osećaj konfuzije, ostavljajući pojedince da traže svoje mesto u porodičnoj strukturi i društvu u celini.

Šesti problem je u brzom načinu života u savremenom društvu. Takav način života je rezultirao sve većim naglaskom na individualnim aktivnostima, karijeri i materijalnim stvarima, ostavljajući malo vre­mena i energije za negovanje porodičnih odnosa i druženje.

Sedmi problem je erozija biblijskih vrednosti kao temelja poro­dice. Ovo je dodatno doprinelo njenoj fragmentaciji. Moralni relativi­zam i odbacivanje apsolutnih istina rezultirali su nedostatkom jasnih smernica i moralnog kompasa u porodicama. Bez čvrstog temelja ukorenjenog u biblijskim principima, porodice su podložne utkaju se­kularnih ideologija koje mogu potkopati svetost braka, uloge roditelja i negovanje dece u okruženju usredsređenom na Boga.

lako pritisci i napadi na porodicu mogu biti veliki, potencijal za transformaciju i obnovu je podjednako značajan. Priznavanjem slomljenosti, prepoznavanjem kulturnih uticaja i vraćanjem biblijskim istinama, porodice mogu ponovo preuzeti svoju ulogu izvora ljubavi, podrške i duhovnog rasta. Krenimo na otkrivanje biblijskih vrednosti za zdravu porodicu i na taj način pronađimo nadu, isceljenje i obnov­ljeni osećaj svrhe za naše porodice usred zbunjenog sveta.

BOŽJI PLAN

Koncept porodice je uveden na samom početku, kada je stvorena naša planeta Zemlja. Biblija prikazuje porodicu kao sastavni deo Božjeg plana za čovečanstvo. Biblijski narativ naglašava božansku nameru koja stoji iza uspostavljanja porodice. On naglašava zajednicu jednog muškarca i jedne žene u braku, koji čine osnovu za razmnožavanje, druženje i međusobnu podršku. „Tako stvori Bog čoveka po svom liku, po Božjem liku ga stvori, stvori ih, muško i žensko. I blagoslovi ih Bog govoreći: rađajte se i množite se i napunite zemlju.”¹

Božji plan za stvaranje je bio da se muškarci i žene spajaju i raz­množavaju, naglašavajući jedinstvene uloge i komplementarnu priro­du oba pola u okviru porodične strukture. Muškarac i žena bi brakom formirali zajednicu. Dalje čitamo u Bibliji: „Stoga će čovek ostaviti svo­ga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će biti jedno telo.”² Muž i žena će u bračnoj zajednici biti jedno telo i oni sa svojom decom postaju porodica, osnovni gradivni element ljudskog društva.

Dva osnovna elementa porodice su brak i roditeljstvo, što otkriva Božji karakter kao ništa drugo u prirodi. Brak je najsvetiji od zemalj­skih odnosa, lako nikada neće zameniti vaš odnos sa Bogom, otkrićete da srećan brak vodi ka srećnoj deci. Ljubav između muža i žene daje uvid u Kristovu strasnu odanost nama kao Njegovoj nevesti. Na isti način, usponi i padovi roditeljstva nude ubedljivu sliku Božje nežnosti i strpljenja prema nama kao Njegovoj deci.

A porodica samo odražava Božji karakter. Obezbeđuje bezbedno mesto gde deca mogu iskusiti Božju ljubav, preko svojih roditelja, i naučiti kako da vole druge ljude.

Dakle, zaključujemo da su ovo ključne tačke:

• Porodica je remek-delo Božjeg stvaranja.
• Brak i roditeljstvo otkrivaju Božji karakter.
• Bog je stavio decu u porodice tako da mogu da iskuse Njegovu ljubav i nauče kako da vole druge.

Porodica je Bogu dragocena zato što je stvorio čoveka prema svo­joj slici, po svom obličju. Porodica je način da zemlja ostane naseljena i da ljudi nastave da brinu o svemu što je Bog stvorio na zemlji. Adam je bio sam kada je Bog stvorio Evu. Bog je rekao da nije dobro da čovek bude sam. Stoga je bezbedno pretpostaviti da Bog želi da se muškarci i žene venčavaju i da imaju decu.

ULOGA PORODICE

Druženje i podrška – Jedna od primarnih uloga porodice je pruža­nje društva i podrške. Bog je rekao: „Nije dobro da čovek bude sam; načiniću mu pomoćnika koji će mu priličiti.”³ Porodica služi kao izvor emocionalne povezanosti, ljubavi i podrške, nudeći pojedincima bez­bedno i negujuće okruženje da podele svoje radosti, tuge i izazove. Kroz istinsko druženje, članovi porodice pronalaze utehu, ohrabrenje i osećaj pripadnosti.

Rađanje i kontinuitet-Još jedna osnovna uloga porodice je raz­množavanje, nastavak ljudske rase. Božja zapovest „rađajte se i mno­žite se i napunite zemlju”⁴ odražava Njegov plan da porodica služi kao osnova za podizanje dece. Porodice obezbeđuju negujuće i stabilno okruženje za vaspitanje i razvoj dece, obezbeđujući održavanje vrednosti, tradicije i vere, sa generacije na generaciju.

Formiranje karaktera i moralno vaspitanje – Porodice igraju ključ­nu ulogu u formiranju karaktera i moralnom obrazovanju pojedinaca. Roditeljima je poverena odgovornost da svoju decu poučavaju i pruže im uzor pobožnih vrednosti, vrlina i principa. Biblija upućuje roditelje da „Govori im o njima [Božjim zapovestima] kad sediš u svojoj kući i kad ideš putem; kad ležeš i kad ustaješ.”⁵ Porodično okruženje pruža kontekst u kojem deca mogu da uče o integritetu, ljubavi, praštanju, saosećanju i drugim suštinskim moralnim i etičkim vrednostima.

Duhovni razvoj – Porodica služi kao primarni kontekst za duhovni razvoj. Roditelji imaju privilegiju i odgovornost da usmeravaju svoju decu u pitanjima vere i duhovnosti. Oni mogu da neguju lični odnos sa Bogom, poučavaju biblijske istine i stvaraju okruženje pogodno za bogosluženje, molitvu i proučavanje Svetog pisma. Porodica postaje mesto gde se kultiviše vera, a pojedinci rastu u razumevanju Božje ljubavi, milosti i svrhe svog života.

Uzajamna briga i odgovornost – Porodica je okruženje u kojem se neguju uzajamna briga i odgovornost. Apostol Pavle podstiče vernike da „snose bremena jedni drugih”,⁵ a ovaj princip je primenjiv i u po­rodici. Članovi porodice su pozvani da podržavaju, vole i brinu jedni o drugima u trenucima potrebe. Ovo uključuje emocionalnu podršku, praktičnu pomoć i podelu odgovornosti. Porodica postaje mesto gde se pojedinci uče vrednostima žrtvovanja, empatije i međusobne za­visnosti.

Prva škola života – ,,U svojoj mudrosti Bog je odredio da će poro­dica biti najveća od svih obrazovnih ustanova. U domu treba da počne obrazovanje deteta. To je njegova prva škola. Ovde, sa svojim rodite­ljima kao učiteljima, dete treba da nauči lekcije koje će ga voditi kroz život – lekcije poštovanja, poslušnosti, samokontrole. Vaspitni uticaji doma su odlučujuća moć za dobro ili za zlo. Oni su u mnogim aspek­tima tihi i postepeni, ali ako se okrenu na pravu stranu, postaju dale­kosežna moć za istinu i pravednost. Ako dete ovde nije dobro pouče­no, sotona će ga obrazovati preko drugih sredstava po svom izboru. Koliko je, dakle, važna škola u domu! Gledajte na porodični krug kao na školu za obuku, gde pripremate svoju decu za obavljanje njihovih dužnosti kod kuće i u društvu.”⁷

Bogosluženje i učenje Biblije – U porodici treba održavati redov­no porodično bogosluženje i proučavanje Biblije. Redovna jutarnja i večernja bogosluženja sa molitvom, uz proučavanje Biblije, će nego- vati dubok odnos sa Bogom. Porodično bogosluženje pruža priliku da se usađuju duhovne vrednosti, dele iskustva o Božjoj vernosti i neguje osećaj poštovanja i odanosti. Kroz doslednu dnevnu duhovnu praksu u porodici, pojedinci rastu u razumevanju Božje ljubavi i razvijaju ličnu veru koja vodi njihove izbore i postupke.

Doprinos društvu – Svrha porodice proteže se izvan granica ne­posrednog domaćinstva, jer jake porodice doprinose blagostanju i procvatu društva. Prihvatajući svoju svrhu i živeći po biblijskim princi­pima, porodice mogu stvoriti pozitivan uticaj na pojedince, zajednice i buduće generacije.

Odražavanje Božje ljubavi — Na kraju krajeva, svrha porodice je da odražava Božju ljubav u društvu. Jedinstvo, ljubav i nesebičnost unutar porodice treba da odražavaju ljubav koju je Bog pokazao čovečanstvu. Otelotvorujući ove osobine, porodice postaju svedočanstvo Božje vernosti, milosti i otkupiteljske moći. Kroz svoje odnose i interakcije, porodice mogu da približe druge Bogu i da pokažu Njegov transformativni rad u svojim životima.

ULOGA MUŽA – OCA U PORODICI

Nesebična ljubav – Biblija uči da muževi imaju vitalnu ulogu u ispoIjavanju nesebične ljubavi u porodici. „Muževi, volite svoje žene, kao što je Hristos voleo Crkvu, te je dao svoj život za nju. Tako su i muževi dužni da vole svoje žene kao svoje sopstveno telo. Muž koji voli svoju ženu, voli samoga sebe.”⁸ Muževi su pozvani da pokažu požrtvovanu ljubav tako što će brinuti o potrebama svojih žena, pružati emocio­nalnu podršku i aktivno učestvovati u duhovnom rastu porodice. Ova nesebična ljubav podrazumeva stavljanje potreba i dobrobiti svojih žena i dece ispred svojih.

Vodstvo porodice – Biblija naglašava da muškarci imaju vodeću ulogu u porodici kao glava. „Jer je muž glava ženi kao što je Hristos glava crkvi.”⁹ Ovo ne podrazumeva dominaciju ili superiornost, već odgovornost da vodite porodicu u skladu sa Božjim principima. Muže­vi su pozvani da vode sa poniznošću, mudrošću i integritetom, tražeći Božje vodstvo u donošenju odluka koje odražavaju ljubav, pravdu i pravednost. To zahteva donošenje odluka koje daju prednost dobro­biti i rastu porodice, a ne ličnim planovima.

Zaštitnik i hranitelj – Muževima-očevima je dodeljena odgovor­nost da obezbede i zaštite svoje porodice. Ovo uključuje i fizičku i emocionalnu opskrbu. Muževi su pozvani da marljivo rade, mudro upravljaju resursima i obezbeđuju zadovoljenje materijalnih potreba svojih porodica. ,,A ako se neko ne stara o svojima, naročito ukuća­nima, odrekao se vere i gori je od nevernika.”¹⁰ Ovaj stih naglašava odgovornost muževa da obezbede fizičko, emocionalno i duhovno blagostanje svojih porodica.

Duhovni vođa – Muškarci se podstiču da preuzmu ulogu duhov­nih vođa u porodici. Oni su pozvani da vode primerom u pitanjima vere, molitve i proučavanja Božje Reči. Isus Navin, jevrejski vođa, iz­javljuje: „Što se tiče mene i moje kuće, mi ćemo služiti Gospodu.”¹¹

Muževi-očevi se podstiču da preuzmu inicijativu u vođenju poro­dične pobožnosti, prenošenju biblijske mudrosti i negovanju okruže­nja koje neguje duhovni rast i njih i njihove porodice.

Važno je napomenuti da biblijska učenja o ulozi muževa u poro­dici ne promovišu superiornost ili maltretiranje žena i dece. Umesto toga, ova učenja naglašavaju ljubav, poniznost i vodstvo sluge. Muževi su pozvani da poštuju i neguju svoje žene i da sarađuju sa njima kao ravnopravni partneri u podizanju dece i izgradnji jake i harmonične porodične jedinice. Prihvatajući ove biblijske principe, muževi mogu doprineti blagostanju i procvatu svojih porodica, odražavajući Hristov karakter u svojim ulogama muževa, očeva i vođa.

ULOGA ŽENE – MAJKE U PORODICI

Partner i pomagač – Biblija uči da žene imaju značajnu ulogu kao par­tneri i pomagači u porodici. Bog je rekao: „Nije dobro da čovek bude sam; učiniću mu pomoćnika koji mu odgovara.”¹² Žene su pozvane da budu partneri podrške svojim muževima, pružajući društvo, ohrabre- nje i pomoć u različitim aspektima porodičnog života. Stvorene su da dopune i upotpune porodičnu jedinicu, donoseći svoje jedinstvene snage i kvalitete za stvaranje harmoničnog i uravnoteženog okruže­nja.

Nega i toplina – Žene su često prirodno nadarene za negovanje i stvaranje atmosfere ljubavi u porodici. Apostol Pavle podstiče žene „da vole svoje muževe i decu, da budu razumne, čiste, dobre domaći­ce, ljubazne i pokorne svojim muževima.”¹³ Žene igraju vitalnu ulogu u brizi o svojoj deci, pružanju emocionalne podrške, usađivanju vred- nosti i stvaranju porodičnog okruženja.

Prva učiteljica – Majke imaju ključnu ulogu u prenošenju životnih vrednosti i učenja svojoj deci. One uče decu da hodaju bez oslonca, zagrle ih kada padnu i razumeju dete kada ih okolina ne razume. Maj­ka ima ulogu prve učiteljice deteta, a njena učenja će ih voditi kroz ceo njihov životni put.

Mudri Solomun opisuje vrsnu ženu kao onu koja mudro otvara usta i čija se uputstva izgovaraju s Ijubaznošću. Majke imaju priliku da usađuju vrline, karakter i moralne vrednosti u srca svoje dece, igrajući značajnu ulogu u njihovom ukupnom razvoju.

„Majka uvek mora da bude istaknuta u ovom poslu obuke dece- dok ozbiljne i važne dužnosti’ počivaju na ocu, majka, gotovo stalnim druženjem sa svojom decom, posebno u njihovim mlađim godinama uvek mora biti njihov poseban instruktor i pratilac. Ona treba da vodi računa o tome da kod svoje dece neguje urednost i red, da ih usmerava u formiranju ispravnih navika i ukusa; ona treba da ih obuči da budu marljivi, samopouzdani i korisni drugima; da žive, postupaju i rade kao pred Bogom.”¹⁴

Zdrava hrana – Uloga majke u obezbeđivanju zdrave hrane za po­rodicu je ključna za dobrobit i ishranu svakog člana domaćinstva. Mu­ri Solomun kaže: „Ustaje dok je još mrklo i daje hranu svom domu.”¹⁵ Ovaj stih naglašava proaktivnu prirodu majke u obezbeđivanju da nje­na porodica bude dobro hranjena. Majke imaju odgovornost ne samo a pripremaju obroke, već i da donose mudre izbore kada je u pitanju odabir hranljivih sastojaka koji promovišu dobro zdravlje.

Uloga majke u obezbeđivanju zdrave hrane prevazilazi samo fizič­ku ishranu. To uključuje stvaranje pozitivne kulture ishrane u poro­dici promovisanje uravnoteženih obroka i usađivanje dobrih navika u ishrani kod dece. Pripremajući hranljive obroke, majke doprinose opštem blagostanju porodice, pomažu u prevenciji bolesti, jačanju imuniteta i podržavaju pravilan rast i razvoj.

„Majke, pazite šta stavljate na svoje stolove. Zapamtite da vaša deca moraju biti obrazovana da imaju čist ukus. Naučite ih da je zdravlje važnije od luksuza da jedu šta god im apetit žudi.”¹⁶ Ovaj savet naglašava značaj majki u učenju svoje dece o važnosti’ zdravih navika u ishrani i mudrom izboru hrane.

Podrška i ohrabrivanje – Žene imaju kapacitet da pruže emoci­onalnu podršku, ohrabrenje i afirmaciju u porodici. Mudri Solomun opisuju vrsnu ženu kao onu „čija deca ustaju i nazivaju je blaženom i čiji je muž hvali.”¹⁷ Žene imaju sposobnost da svojim rečima i delima podignu i inspirišu članove svoje porodice. One mogu stvoriti osećaj sigurnosti, ljubavi i prihvatanja, podstičući atmosferu u kojoj svaki član porodice može da napreduje i raste.

Važno je napomenuti da biblijska učenja o ulozi žena u porodici ne umanjuju njihovu vrednost niti ograničavaju njihov potencijal. Napro­tiv, ova učenja naglašavaju vrednost njihovog jedinstvenog doprinosa i važnost ispunjavanja uloga koje im je Bog dao s ljubavlju, mudro­šću i milošću. Žene su pozvane da budu aktivni učesnici u donošenju odluka u porodičnom životu. Prihvatajući ove biblijske principe, žene mogu da stvore okruženje puno ljubavi i nege, pozitivno utičući na živote članova svojih porodica i proslavljajući Boga u svojoj ulozi su­pruge i majke.

ODGOVORNOSTI DECE U PORODICI

Poslušnost i čast – Deca su pozvana da slušaju i poštuju svoje rodite­lje. Apostol Pavle piše: „Deco, slušajte svoje roditelje zbog Gospoda, jer je to pravedno. Poštuj svoga oca i svoju majku, prva je zapovest sa obećanjem, da ti bude dobro i da dugo poživiš na zemlji.”¹⁸ Ovo uključuje poštovanje njihovih autoriteta, praćenje njihovih uputstava i voljno podvrgavanje njihovim pravilima i uputstvima. Poštovanje roditelja podrazumeva iskazivanje zahvalnosti i uvažavanja za njihovu brigu, žrtve i ljubav.

Učenje i rast – Deca imaju odgovornost da uče i rastu u porodici Ovo je savet: „Sine moj, poslušaj pouku oca svoga i savet majke svoje ne odbacuj.”¹⁹ Oni su podstaknuti da traže mudrost, znanje i razumevanje od svojih roditelja i da primenjuju ova učenja u svom sva­kodnevnom životu. Deca treba da se aktivno angažuju u sopstvenom obrazovanju, kako akademskom tako i duhovnom, kako bi razvila svoj karakter, veštine i talente.

Marljivost i doprinos – Deca mogu doprineti funkcionisanju poro­dice kroz marljivost i aktivno učešće. Solomun nastavlja sa savetima: „Siromah je ko god radi rukama lenjivim, a bogatstvo stiču ruke mar­ljivih. Deca se podstiču da preuzmu odgovornost za zadatke koji su im dodeljem, kao što su kućni poslovi, i porodične obaveze. Aktivnim doprinosom dobrobiti i funkcionisanju porodice, uče o vrednosti na­pornog rada, odgovornosti i saradnje.

Poštovanje braće i sestara – Deca su odgovorna da se prema braći, sestrama i drugim članovima porodice ophode s poštovanjem, Ijubaznošću i ljubavlju. Trebalo bi da neguju zdrave odnose, mirno rešavajući konflikte i pokazujući empatiju i saosećanje. Biblija uči „volite jedni druge bratskom ljubavlju, ističite se u međusobnom uvažava­nju.”²¹

Briga o roditeljima u starosti – Kako roditelji stare, deca imaju odgovornost da brinu o njima i poštuju ih. Na starije roditelje se može gledati kao na teret pre nego na blagoslov. Ponekad brzo zaboravimo na žrtve koje su naši roditelji podneli za nas kada je njima potreb­na briga. Kada poštujemo i brinemo o svojim roditeljima, služimo i Bogu. Prihvatajući ove odgovornosti, deca mogu doprineti zdravom i naprednom porodičnom okruženju. Oni uče vredne životne veštine, razvijaju karakterne osobine kao što su poštovanje, poslušnost i mar­ljivost i uspostavljaju čvrst temelj za sopstvene buduće porodice.

Porodično okruženje postaje mesto gde deca mogu da rastu, uče i doživljavaju ljubav, dok poštuju Boga i neguju odnose koji Ga slave.

RODITELJSKA ODGOVORNOST

Roditeljima je darovana sveta dužnost da vaspitavaju svoju decu u skladu sa biblijskim principima. Oni su upućeni da podučavaju i mo­deliraju božanske vrednosti, obezbeđujući brižno i disciplinovano okruženje koje podstiče duhovni, emocionalni i intelektualni rast njihove dece. Biblijsko gledište ističe potrebu da roditelji vode svoju decu putevima pravednosti, usađujući čvrst temelj vere i morala koji ih osposobljava za svrsishodan i ispunjen život.

Mudri Solomun potvrđuje ovu roditeljsku odgovornost, govoreći:

„Upućujte dete na put kojim treba da ide; čak i kada ostari, neće odstupiti od njega”.²² Ovaj savet naglašava važnost uloge roditelja u prenošenju mudrosti, vrednosti i uputstva svojoj deci, oblikovanju nji­hovog karaktera i budućih puteva.

S ljubavlju disciplinujte i pohvaljujte, čak i kada ste pod stresom ili ste ljuti. Disciplina treba da bude odraz ljubavi i brige za dobrobit vašeg deteta. Disciplinovanje podrazumeva pružanje saveta, isprav­ke, pouke i kazne, kada je ona potrebna. I ne zaboravite, disciplina je mnogo efikasnija kada roditelj redovno pohvaljuje svoju decu. Po­hvala oplemenjuje karakter deteta. Deca cvetaju kada osećaju da su prihvaćena i cenjena. Pohvala detetu pomaže da izgradi samopouz­danje i motiviše ga da čini dobro i ne odustaje od toga. Zato apostol Pavle savetuje: „Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne postanu ma- lodušna.”²³

Još jedan dobar savet dobijamo od duhovnog pisca Elen Vajt: „Ro­ditelji bi trebalo da budu više kod kuće. Uputima i primerom treba da uče svoju decu ljubavi i strahu Božjem; naučite ih da budu inteli­gentni, društveni, nežni; da neguju navike proizvodnje, ekonomije i samoodricanja. Dajući svojoj deci ljubav, saosećanje i ohrabrenje kod kuće, roditelji im mogu obezbediti sigurno i dobrodošlo sklonište od mnogih svetskih iskušenja.”²⁴

Sveto pismo naglašava odgovornost roditelja da daju moralno vo­dstvo i poučavaju svoju decu Božjim načelima. Roditelji igraju ključnu ulogu u oblikovanju karaktera svoje dece i osposobljavaju ih da se sa integritetom snalaze u životnim izazovima.

Na kraju, moj savet vama je – ostanite ujedinjeni. Izgradite svoju porodicu. Neprijatelj sotona želi da rasturi porodicu. On ne voli po­rodicu koja živi u skladu sa biblijskim principima i uzdiže Boga. Pošto smo deca Božja, on želi da nas povredi. Međutim, neprijatelj je pod našim nogama jer je Bog sa nama.

Prof. dr Pujić Miroslav, Knjiga: Kakva nas budućnost čeka?

________________________________________

• Mojsijeva 1,27.28; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Mojsijeva 2,24; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Mojsijeva 2,18; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Mojsijeva 1,28; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Mojsijeva 6,7; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Galatima poslanica 6,2; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Elen G. Vajt, Saveti učiteljima, roditeljima i nastavnicima; Znaci vremena, str.107.
• Efescima poslanica 5,25.29; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Efescima poslanica 5,23; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Timoteju 5,8; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Isus Navin 24,5; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Mojsijeva 2,18; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Titu poslanica 2,4.5; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Ellen G. White, Pacific Health Journal,
• Priče Solomunove 31,15; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Elen G. Vajt, Služba isceljenja, TIP Preporod; str. 320.
• Priče Solomunove 31,28; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Efescima poslanica 6,1-3; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Priče Solomunove 1,8; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Priče Solomunove 10,4; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Rimljanima poslanica 12,10; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Priče Solomunove 22,6; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Kološanima poslanica 3,21; Sveto Pismo ili Biblija Starog i Novog zaveta.
• Elen G. Vajt, Saveti učiteljima, roditeljima i nastavnicima; Znaci vremena, str.150.