Ključevi za uspešnu disciplinu 3/3
Svi roditelji žele da njihova deca odrastu u inteligentne, srećne i samostalne odrasle osobe. Zato mnogi proučavaju različite teorije učenja i vaspitanja. Ipak, ono što roditeljima najviše zadaje brigu nije samo intelektualni razvoj, već i moralni odgoj njihove dece. Upravo zbog te brige često dolazimo u situacije koje zahtevaju primenu discipline. A takve situacije, složiće se većina roditelja, zahtevaju najviše mudrosti i strpljenja.
Šta znači biti efikasan u disciplini?
Kako možemo postati uspešni edukatori svoje dece? Da li je moguće da svaki roditelj nauči svoje dete pravilima lepog ponašanja i dobrim manirima? Sigurno se svako od nas može setiti situacija u kojima smo primenili disciplinske mere koje nisu donele očekivane rezultate.
Jedna stvar je sigurna: disciplina nije egzaktna nauka. Ne postoji univerzalni sistem koji će funkcionisati u svakom trenutku, za svako dete i u svakoj situaciji. Svako dete je jedinstveno, dolazi iz drugačijeg okruženja i nalazi se u različitoj razvojnoj fazi. Ono što funkcioniše kod jednog deteta, možda neće imati efekta kod drugog. Roditelji koji zaista razumeju disciplinu nikada se ne oslanjaju isključivo na jedno pravilo – oni stalno istražuju, prilagođavaju se i usavršavaju svoj pristup vaspitanju.
Komunikacija – ključ uspešne discipline
Jedan od najvažnijih elemenata efikasne discipline jeste komunikacija. Možete li se setiti situacije kada ste bili kažnjeni kao dete, a da niste znali zašto? Ako jeste, verovatno pamtite da kazna u tom slučaju nije imala željeni efekat.
Zato je važno razgovarati sa decom o disciplini i kaznama. Objašnjenje je ključno. Kada vaše dete napravi grešku, objasnite mu šta je pogrešno uradilo i zašto vas to brine. To treba učiniti mirnim tonom, bez vikanja i agresije. Ako ste previše uznemireni, sačekajte da se smirite pre nego što reagujete.
Dete uvek mora biti sigurno u vašu ljubav. Nikada nemojte izjednačavati postupak sa ličnošću deteta. Umesto da kažete „Ti si loš“, recite „Ono što si uradio nije u redu“. Ova razlika je suštinska jer omogućava detetu da shvati da je pogrešan postupak, a ne da je ono samo po sebi loša osoba. Na taj način, kazna postaje prilika za rast i učenje.
Fizička kazna – da ili ne?
Jedno od najčešćih pitanja u vezi sa disciplinom jeste da li su fizičke kazne efikasne. Neki roditelji ih smatraju neophodnim, dok ih drugi u potpunosti odbacuju. Istina je negde između – sve zavisi od situacije, uzrasta deteta i načina na koji se kazna primenjuje.
Mala deca su veoma egocentrična – njihov svet se vrti oko njih samih i njihovih fizičkih osećaja. U tom uzrastu često ne razumeju složene logičke argumente, pa ponekad blaga fizička kazna može imati efekat. Na primer, dete može brže razumeti posledicu ako dobije umereni šamar po zadnjici nego ako mu se satima objašnjava zašto nešto nije u redu.
Međutim, postoje i druge metode koje su jednako efikasne, ali manje agresivne. Na primer, neka deca se smiruju kada im se da određeno vreme da budu sami i razmisle o svom ponašanju.
Jedan od primera jeste metoda “kaznenog tepiha”. Roditelj može imati posebno mesto gde dete treba da sedi nekoliko minuta kada prekrši pravila. Naravno, ovaj metod mora biti primenjen u skladu sa uzrastom deteta – za mlađu decu čak i par minuta može delovati kao večnost. Nakon što kazna prođe, neophodno je razgovarati sa detetom o onome što se dogodilo.
Primer:
- „Susan, šta si uradila da sam morao da te pošaljem na tepih?“
- „Poprskao/la sam se tvojim parfemom bez pitanja.“
- „A šta si morao/la da uradiš povodom toga?“
- „Morao/la sam da sedim na tepihu četiri minuta.“
Ova metoda omogućava detetu da razmisli o posledicama svojih postupaka, bez osećaja poniženja ili fizičkog kažnjavanja.
Roditelj kao autoritet – da li je u redu biti “strogi roditelj”?
Mnogi roditelji se plaše da će ih deca smatrati “strogima” ili “nepravednima” ako postave jasne granice i insistiraju na disciplini. Ipak, deca ne samo da prihvataju autoritet, već im je on i potreban.
Doći će trenutci kada će dete reći:
- „Moja mama mi ne dozvoljava da to radim.“
- „Tata mi ne da da idem tamo.“
I to je u redu! Čak i ako vam deluje da vas dete u tim trenucima „mrzi“, zapravo se oseća sigurno jer zna da postoji osoba koja se brine za njega i donosi ispravne odluke. Deca tek vremenom razvijaju sopstvene vrednosti i principe. Do tada, roditelji su ti koji treba da postave pravila i pomognu detetu da nauči odgovornost.
Omogućite detetu da uči iz posledica svojih odluka
Kako dete odrasta, mora imati priliku da doživi prirodne posledice svojih postupaka. Ako roditelj uvek „spašava“ dete od grešaka, ono nikada neće naučiti odgovornost.
Na primer, ako tinejdžer kasni na dogovoreni prevoz, možda bi najbolje bilo da nauči lekciju tako što će morati da pešači kući.
Jednom sam prisustvovala situaciji kada je otac rekao svom sinu: „Doći ću po tebe u 20h. Ako ne budeš tamo, moraćeš da ideš peške.“Majka je odmah uskočila:
„Ne brini, sine, ako zakasniš, ja ću doći po tebe.“ Ovo je primer kako previše zaštitnički stav može detetu uskratiti priliku da nauči odgovornost.
Fizička aktivnost – važan faktor discipline
Još jedan ključni element uspešne discipline jeste dovoljno fizičke aktivnosti. Deca su po prirodi vrlo energična, pa im je potrebno mnogo vremena za igru, boravak na svežem vazduhu i fizičku aktivnost.
Ako dete provodi sate zatvoreno u kući, višak energije može dovesti do problema u ponašanju. Pogledajte decu u školskom dvorištu za vreme pauze – čim dobiju priliku, oni istrčavaju i trče bez posebnog razloga. To je način na koji troše energiju i smiruju se.
Roditelji koji obezbede dovoljno fizičke aktivnosti svojoj deci često primete da se problemi sa disciplinom značajno smanjuju.
Zaključak
Efikasna disciplina nije univerzalna formula – ona zahteva fleksibilnost, komunikaciju i razumevanje. Postavljanjem jasnih pravila, objašnjavanjem posledica i omogućavanjem detetu da nauči iz sopstvenih grešaka, roditelji mogu izgraditi odnos pun poverenja i poštovanja, istovremeno pomažući detetu da postane odgovorna i samostalna osoba.
Autor: Dr. Anne Woods Bell, Budimo bolji roditelji