„Jedno tražim od Gospoda i za time žudim: da prebivam u Domu Gospodnjem kroz sve dane svog života; da posmatram lepotu Gospodnju, i savet potražim u njegovom Domu.“ (Psalam 27:4)
Lično bogosluženje – temelj snažnog braka
Lično bogosluženje je vreme koje je apsolutno neophodno za snažan brak. To se svodi na ovo: kada prestanem da primam od Boga, počinjem da zahtevam od drugih.
Umesto da cenim, volim i služim drugima, razočaran sam njima. Umesto da poštujem svoju ženu, postajem svestan njenih grešaka. Tada izlivam svoju frustraciju zbog mog manje od savršenog života na nju i krivim je za nedostatak ispunjenja.
Ali kada je moje srce ispunjeno Božijom ljubavlju i prihvatanjem, postajem slobodan da volim, umesto da brinem o tome da li i kako sam voljen. Tada sam motivisan da služim, umesto da budem usmeren na to da li sam uslužen. Ohrabren sam da poštujem druge, umesto da se osećam neželjeno.
Primeri iz života
Medlin se žali na nedostatak duhovne intimnosti sa suprugom Martinom. „On nikada nije bio ništa poput duhovnog vođe“, kaže ona, i to je za nju postalo gotovo opsesivna misao – kao da njeno duhovno zdravlje zavisi od toga da li je njen muž iznenada sazreo.
„Da li je Tereza Avilska imala duhovnog vođu?“ – pitam je. „A gospođa Gijon? Majka Tereza? Ili šta je sa bezbrojnim udovicama koje sada slede Boga same? Da li su njihovi životi prazni samo zato što nisu u braku sa duhovno zrelim muškarcem?“
Tim je, pak, uznemiren jer njegova supruga nikada ne preuzima inicijativu za fizičku intimnost. Kao i Medlin, ona je postala toliko zaokupljena temom svog braka da jedva može da se moli. Zbog toga se oseća još više emocionalno zavisnom od seksualne intimnosti koju ne dobija.
„Tim,“ kažem mu, „jednom sam se molio sa čovekom čija je žena patila od uznapredovale multiple skleroze. Prošle su godine od kada su poslednji put mogli da uživaju u bilo čemu sličnom normalnoj seksualnosti. Da li mislite da je Bog stvorio ovaj svet tako da taj čovek nema šanse da bude srećan i ispunjen, samo zato što njegova žena ne može da mu pruži fizičku intimnost?“
Tim je očekivao da propovedam samo njegovoj ženi, a ne i njemu. Dodao sam: „U stvari, on je imao veliko zadovoljstvo da se brine o njoj – a to je uključivalo i redovno čišćenje posude.“
Oslobađajuća snaga obožavanja
Naravno, duhovna intimnost i seksualnost jesu legitimne želje u braku. Ali pogodite šta? Kad god stavim svoju sreću u ruke druge osobe, određeni stepen razočaranja je gotovo neizbežan.
To može biti nešto sasvim svakodnevno – kao kada barista u kafiću ne napravi moj čaj baš onako kako volim – ili nešto duboko, kao kada se pastor kome se divim spotakne i padne u greh.
Zato me obožavanje oslobađa. Ono ispunjava moju najdublju potrebu: da počivam u saznanju da me Bog poznaje i voli, da moj život ima smisao, da je moja večna sudbina sigurna i da imam razloga da se radujem.
Na ovaj način, manje potrebe (uključujući duhovno zajedništvo ili seksualne želje) dobijaju ulogu povremenog deserta, a ne glavnog jela.
Nepravedno očekivanje
Jednostavno nije fer tražiti od supružnika da vas potpuno ispuni. Niko to ne može da učini. Ako od njega očekujete da bude Bog za vas, on će iznova padati i razočaravati vas – svakog dana i u svakom pogledu.
Ako vaše razočarenje dovede do razvoda, i u drugom, trećem, pa čak i četvrtom braku naći ćete isto ograničenje. Brak je divna institucija, ali ima svoja ograničenja – on ne može zameniti Boga. Ne tražite to od njega.
Najdublje ispunjenje
Možda je to samo moje iskustvo, ali u mom životu uočavam isti obrazac: što manje primam od Boga, to više zahtevam od svoje žene; što više primam od Boga, to sam slobodniji da dajem svojoj ženi.
Najbolja što možete da učinite za svoj brak jeste da ispunite svoju dušu Bogom. Ako ste razočarani u svog supružnika, posmatrajte to kao znak duhovne gladi – kao Božiji poziv da Mu priđete u obožavanju.
Samo Bog može da vas voli savršenom, uvek pouzdanom i raskošnom ljubavlju. Ako je naša najveća želja da budemo „u domu Gospodnjem, da vidimo dobrotu Njegovu i da budemo tihi u hramu Njegovom“ (Psalam 27:4), onda će naša duša pronaći zadovoljstvo u naručju nebeskog Oca.
Tada ćemo izlaziti iz hrama sa radošću – spremni da dajemo, da volimo i da služimo, umesto da vodimo detaljnu evidenciju o tome da li smo voljeni i da li nam je služeno.
Gary Thomas