Kako se vi i vaš bračni drug slažete? Da li nesuglasice rešavate zrelo, iskreno i sa međusobnim poštovanjem ili ljutnju izražavate na načine koji povređuju vaš odnos?
Agresivnost u braku nije uvek glasna. Ponekad se ispoljava kroz vikanje, vređanje i otvoreno omalovažavanje, ali može biti i prikrivena — kroz ćutanje, sarkazam, odugovlačenje, hladnoću ili namerno uskraćivanje bliskosti.
Neki bračni parovi kao da ne znaju drugačije da razgovaraju osim kroz zajedljive primedbe, oštre odgovore i međusobno ponižavanje. Međutim, ogorčenost se može pokazati i na manje primetan način, kada jedan od supružnika potiskuje ljutnju, a zatim pasivno uzvraća.
Postoji, nažalost, mnogo načina da povredimo bračnog druga, a da pri tome sebi govorimo kako nismo učinili ništa loše.
Šta je pasivno-agresivno ponašanje?
Pasivno-agresivno ponašanje predstavlja indirektno izražavanje ljutnje, nezadovoljstva ili neprijateljstva. Ono se može ispoljiti kroz:
- kažnjavanje ćutanjem;
- sarkastične i zajedljive primedbe;
- uvrede prikrivene komplimentima;
- namerno odugovlačenje;
- pretvaranje da smo nešto zaboravili;
- obećavanje nečega što nemamo nameru da učinimo;
- lupanje vratima i demonstrativno ponašanje;
- povlačenje naklonosti i bliskosti;
- izbegavanje otvorenog razgovora;
- prikriveno sabotiranje dogovora.
Takvim ponašanjem nezadovoljstvo se izražava bez otvorenog suočavanja. Osoba uvek može da kaže: „Nisam ništa loše uradio“, iako njen stav jasno poručuje: „Platićeš mi za ono što si učinio.“
Zbog toga pasivna agresivnost drugu osobu često ostavlja zbunjenom, povređenom i frustriranom.
Ljutnja nije opravdanje za povređivanje
Svako se ponekad naljuti. Ljutnja je prirodno ljudsko osećanje koje nam može pokazati da smo povređeni, nepravedno tretirani, zanemareni ili preopterećeni.
Problem nije samo u tome što osećamo ljutnju, već u načinu na koji je izražavamo.
Moguće je jasno reći da smo ljuti, razočarani ili povređeni, a da pri tome ne ponizimo bračnog druga. Zrela komunikacija ne zahteva potiskivanje osećanja, već njihovo izražavanje bez vređanja, zastrašivanja, manipulacije i osvete.
Rečenica: „Povredilo me je ono što se dogodilo i želeo bih da o tome razgovaramo“ otvara put razumevanju.
Nasuprot tome, vikanje, sarkazam, kažnjavanje ćutanjem ili namerno uskraćivanje saradnje produbljuju sukob.
Igra međusobnog okrivljavanja
Jedna od najvećih prepreka rešavanju bračnih problema jeste sklonost da svu odgovornost prebacimo na drugu osobu.
Lako je pomisliti:
„Da se on ponaša drugačije, ja ne bih tako reagovala.“
Ili:
„Da me ona ne izaziva, ja se ne bih ljutio.“
Možda je bračni drug zaista pogrešio. To, međutim, ne oslobađa nas odgovornosti za način na koji ćemo odgovoriti.
Zrelost počinje onda kada prestanemo da se bavimo samo greškama druge osobe i iskreno se zapitamo:
- Kako sam ja doprineo ovom sukobu?
- Da li sam svojim rečima pogoršao situaciju?
- Da li pokušavam da rešim problem ili da kaznim bračnog druga?
- Da li mi je važnije da budem u pravu ili da sačuvamo odnos?
- Da li sam spreman da priznam svoju grešku?
Poniznost u braku ne znači slabost. Ona podrazumeva hrabrost da sagledamo sebe, priznamo pogrešan postupak i iskreno se izvinimo.
Otvorena i prikrivena agresivnost podjednako povređuju
Zamislimo bračni par u kojem muž svoju ljutnju izražava vikanjem, optuživanjem i dugim monolozima. Njegovo ponašanje kod supruge izaziva strah i emocionalnu preplavljenost. Dok on viče, ona više nije u stanju da čuje sadržaj njegovih reči. Razmišlja samo o tome kako da se zaštiti i prekine neprijatnu situaciju.
Takav način komunikacije nije prihvatljiv. Vikanje, zastrašivanje i ponižavanje ne vode rešavanju problema.
Međutim, moguće je da ni supruga nije potpuno nevina. Ona možda ne viče, ali mu uzvraća ćutanjem, hladnoćom, sarkazmom ili namernim zanemarivanjem dogovora. Pri tome sebi govori:
„Barem ne vičem kao on.“
Iako je njen način tiši, poruka može biti podjednako agresivna: „Vratiću ti za ono što si učinio.“
Njeno ponašanje dodatno izaziva muža, njegovo vikanje pojačava njenu potrebu da mu pasivno uzvrati i tako se stvara začarani krug.
Otvorena agresivnost i pasivna agresivnost razlikuju se po načinu izražavanja, ali obe mogu duboko povrediti bračni odnos.
Prekinite začarani krug
Promena počinje kada barem jedan supružnik odluči da više neće učestvovati u nezdravom obrascu.
To ne znači da treba prećutati problem ili prihvatiti neprihvatljivo ponašanje. Naprotiv, potrebno je jasno postaviti granice, ali to učiniti mirno, dostojanstveno i bez želje za osvetom.
Umesto:
„Ti uvek radiš isto! S tobom se ne može razgovarati!“
možemo reći:
„Kada razgovor preraste u vikanje, osećam se povređeno i ne mogu konstruktivno da razgovaram. Predlažem da napravimo pauzu i nastavimo kada se oboje smirimo.“
Umesto kažnjavanja ćutanjem, možemo reći:
„Trenutno sam veoma uznemiren i potrebno mi je malo vremena da sredim misli. Želim da razgovaramo, ali bih voleo da to učinimo za pola sata.“
Razlika je velika. U prvom slučaju povlačenje služi kažnjavanju, dok u drugom služi smirivanju i pripremi za razgovor.
Kako se ponašati kada ste ljuti?
Kada nastane sukob, korisno je primeniti nekoliko jednostavnih načela:
- Zaustavite se pre nego što reagujete
Ne morate odmah odgovoriti na svaku reč. Kratka pauza može sprečiti rečenicu zbog koje ćete kasnije žaliti.
- Smirite ton glasa
Istina izgovorena grubo često ne dopire do druge osobe. Smiren ton ne umanjuje ozbiljnost poruke, već povećava mogućnost da ona bude saslušana.
- Ne optužujte i ne etiketirajte
Izbegavajte izraze kao što su: „Ti si sebičan“, „Ti si nemoguć“ ili „Nikada ti nije stalo“. Govorite o konkretnom ponašanju i njegovom uticaju na vas.
- Preuzmite odgovornost za svoj deo problema
Čak i kada je druga osoba više pogrešila, verovatno postoji nešto što ste i vi mogli učiniti drugačije.
- Saslušajte pre nego što odgovorite
Slušanje ne znači da se sa svime slažete. Ono pokazuje da vam je stalo da razumete osećanja i gledište bračnog druga.
- Priznajte grešku i izvinite se
Iskreno izvinjenje nije poraz. Ono može zaustaviti sukob i otvoriti prostor za ponovno približavanje.
- Odbacite potrebu da imate poslednju reč
U zdravom braku cilj nije pobediti bračnog druga, već zajedno pobediti problem.
- Čuvajte dostojanstvo druge osobe
Čak i kada se ne slažete, vaš bračni drug zaslužuje da se prema njemu odnosite sa poštovanjem i obazrivošću.
Pokušajte da razumete ono što se krije iza ponašanja
Naš bračni drug može biti neorganizovan, zaboravan, rasejan ili sklon navikama koje nas nerviraju. Kada se neprijatno ponašanje ponovi, lako dolazimo u iskušenje da planemo.
Možemo pomisliti da će nas druga osoba bolje razumeti ako budemo glasniji. Možemo čak smatrati da imamo pravo na ljutnju: „Da joj je zaista stalo, promenila bi se.“
Međutim, izliv besa retko poboljšava situaciju. Najčešće povređuje voljenu osobu i udaljava je od nas.
Pre nego što reagujete, pokušajte da razumete šta se možda krije iza ponašanja vašeg bračnog druga:
- Da li je umoran?
- Da li je preopterećen obavezama?
- Da li prolazi kroz stresan period?
- Da li ponavlja obrazac ponašanja koji je usvojio u porodici?
- Da li se njegove sposobnosti, navike i ličnost jednostavno razlikuju od vaših?
Razumevanje ne znači opravdavanje svakog postupka. Ono nam, međutim, pomaže da problemu pristupimo sa više strpljenja i saosećanja.
Ponos ili dobrobit braka?
Ponos nas podstiče da branimo sebe, dokazujemo da smo u pravu i insistiramo da druga osoba prva popusti.
Možda ćemo na taj način dobiti jednu raspravu, ali možemo izgubiti bliskost, poverenje i mir u braku.
Zato se vredi zapitati:
„Šta mi je u ovom trenutku važnije — da dokažem da sam u pravu ili da doprinesem rešavanju problema?“
To ne znači da treba odustati od istine, svojih potreba ili zdravih granica. Znači da ćemo o njima govoriti bez omalovažavanja i želje da povredimo.
Brak se ne gradi pobedama jednog supružnika nad drugim. On se gradi strpljenjem, iskrenošću, odgovornošću, praštanjem i svakodnevnom odlukom da jedno drugom želimo dobro.
Ljubav se pokazuje i tokom neslaganja
Lako je biti ljubazan kada se u svemu slažemo. Pravi karakter odnosa pokazuje se onda kada smo umorni, razočarani, povređeni ili ljuti.
Ljubav ne znači da nikada nećemo imati nesuglasice. Ona znači da ni tokom neslaganja nećemo namerno ponižavati, zastrašivati ili kažnjavati osobu sa kojom živimo.
Zrela ljubav:
- ne vraća uvredu uvredom;
- ne vodi evidenciju o svakoj grešci;
- ne koristi slabosti bračnog druga kao oružje;
- ne raduje se njegovom porazu;
- ne ponižava ga pred drugima;
- spremna je da sasluša;
- priznaje sopstvenu grešku;
- prašta, ali istovremeno postavlja zdrave granice;
- traži mir i međusobno izgrađivanje.
Mali koraci mogu doneti veliku promenu
Nezdravi obrasci ponašanja obično nisu nastali preko noći, pa se ne mogu odmah ni promeniti. Ipak, svaki bračni drug može započeti sopstveni proces sazrevanja.
Promena može početi veoma malim koracima:
- jednom sarkastičnom primedbom manje;
- jednim iskrenim izvinjenjem više;
- odlukom da ne zalupimo vratima;
- spremnošću da saslušamo do kraja;
- smirenim razgovorom umesto kažnjavanja ćutanjem;
- pitanjem: „Kako možemo zajedno da rešimo ovaj problem?“
Ako se isti sukobi neprestano ponavljaju, ako postoji zastrašivanje, ponižavanje ili emocionalno zlostavljanje, korisno je potražiti pomoć stručnog bračnog savetnika ili psihoterapeuta. Traženje pomoći nije znak neuspeha, već odgovornosti prema sebi, bračnom drugu i zajedničkom odnosu.
Zaključak
Agresivnost ne prestaje da bude štetna samo zato što je tiha. Vikanje i otvoreno vređanje povređuju, ali isto čine ćutanje, sarkazam, hladnoća, prikrivena osveta i namerno zanemarivanje dogovora.
Zdrav bračni odnos zahteva da oboje prestanemo da tražimo načine da uzvratimo i počnemo da tražimo načine da se razumemo.
Ne možemo uvek uticati na ponašanje bračnog druga, ali možemo birati sopstvene reči, postupke i stavove. Možemo izabrati samokontrolu umesto naglosti, poniznost umesto ponosa, razgovor umesto manipulacije, praštanje umesto osvete i mir umesto potrebe da po svaku cenu pobedimo.
Upravo takvi izbori, ponavljani iz dana u dan, izgrađuju brak u kojem se oboje mogu osećati sigurno, poštovano i voljeno.
Sindi [i Stiv] Rajt i drugi bračni edukatori