- Šta zapravo znači vezati se?
Srećan brak zahteva ono što danas nekome može zvučati staromodno: duboko i doživotno predanje. Pođimo odmah od suštine: Šta predstavlja temelj bračne veze? Šta znači vezati se za nekoga?
Sadržaj ove obaveze možemo bolje razumeti ako se prisetimo tradicionalnog bračnog zaveta. U suštini, mladencima se postavlja jedno važno pitanje, na koje odgovaraju sa „da“, a zatim jedno drugom izgovaraju obećanje.
Pitanje može glasiti ovako:
„Jakove, uzimaš li Suzanu za svoju ženu i obećavaš li svečano da ćeš je voleti, poštovati i čuvati, da ćeš joj biti veran i ispunjavati sve obaveze koje muž ima prema svojoj ženi — dok vas smrt ne rastavi?“
Tradicionalni bračni zavet mogao bi da glasi:
„Ja, Suzana, uzimam tebe, Jakove, za svog muža. Obećavam pred Bogom i ovim svedocima da ću ti pokazivati ljubav i vernost — u obilju i oskudici, u dobru i zlu, u bolesti i zdravlju — dokle god smo oboje živi.“
Bračni partneri time se obavezuju na:
- ljubav prema svom supružniku do kraja života;
- poštovanje supružnika do kraja života;
- brigu o supružniku do kraja života;
- odbacivanje svake zamisli o „rezervnom partneru“;
- odgovorno ispunjavanje bračnih obaveza;
- vernost i ljubav u svim životnim okolnostima, dokle god su oboje živi.
- Da li je ovo radikalno obećanje?
Jeste. Zato želim posebno da naglasim: nemojte stupati u brak sve dok svom partneru ne budete mogli iskreno da izgovorite obećanje sa doživotnim rokom važenja.
Brak je mnogo zahtevniji i složeniji nego što može pretpostaviti osoba koja još nije sigurna da li je spremna da trajno preuzme ove obaveze.
Doživotni zavet nije romantična rečenica namenjena samo svečanosti. On je odluka kojom se unapred određuje način na koji će supružnici pristupati bliskosti, odgovornosti, teškoćama, promenama i rešavanju sukoba.
- Da li naša kultura dovoljno ozbiljno shvata bračno obavezivanje?
Ne. Očigledno je da je u našem društvu značenje bračnog obavezivanja oslabljeno. Braka se držimo dok nam odgovara, a zanemarujemo ga kada postane težak.
Uveren sam da je jedan od temeljnih problema savremenog društva slabljenje porodice. Porodični život teško može ozdraviti dok ponovo ne počnemo ozbiljno da shvatamo sve što pripada bračnom zavetu.
Tek trajna obaveza omogućava duboko poverenje. Kako da verujete nekome ako znate da nije odlučan da doživotno stoji iza vaše veze? Kako da sa njim podelite najdublje misli i osećanja ako ne postoji sigurnost? Kako da otvoreno izrazite ono što se događa u dubini vaše duše?
Ako toga nema, koliko snažna može biti bračna veza? Može li par bez trajne intimnosti stvoriti emocionalno okruženje u kojem će deca odrastati u stabilne i zdrave osobe? Bez istinskog predanja brak se lako može srušiti poput kule od karata.
- Da li pogrešno shvatamo bračnu obavezu?
Da. Mnogi bračnu obavezu svode na puku telesnu prisutnost: nisu napustili supružnika, pa smatraju da su ispunili zavet. Ali to je samo mali deo bračne vernosti.
Poznajem parove koji više od dvadeset godina žive u duboko nezdravom odnosu i kažu da je samo ostajanje pod istim krovom „suština bračne obaveze“. Međutim, istinsko predanje zahteva mnogo više od pukog ostajanja.
Ono podrazumeva da volite supružnika, da ga poštujete i da se o njemu brinete. Podrazumeva odbacivanje svake skrivene ili otvorene zamene za partnera. Poziva vas da učinite ono što je u vašoj moći kako biste odgovorno ispunjavali svoju ulogu u braku — u različitim životnim okolnostima i tokom čitavog zajedničkog života.
Iskreno predanje nije trgovina: „Biću veran samo ako i ti uradiš sve kako želim.“ Bračni zavet ne meri se time koliko je druga strana trenutno prijatna ili koliko brzo uzvraća ljubav.
Ipak, bezuslovna ljubav nije isto što i bezuslovno dopuštanje zla. Bračni zavet ne zahteva da osoba ćutke trpi nasilje, ozbiljno ugrožavanje, prinudu ili zlostavljanje dece. Ljubav ponekad zahteva čvrste granice, privremeno razdvajanje, stručnu pomoć i uključivanje nadležnih službi radi zaštite života i dostojanstva.
- Uloga volje
Kada razgovaram sa ljudima koji se pripremaju za venčanje, namerno usmeravam razgovor na odlučujuću ulogu volje. Uveren sam da je zrela ljubav, između ostalog, i odluka.
Naravno, teško je zavoleti nekoga ako postoje samo volja i odlučnost. Mnogo je lakše kada osećanja spontano teku. Ipak, većina ljudi prolazi kroz razdoblja u kojima nije naročito laka za ljubav.
Napetosti nas obuzimaju, neuspeh obeshrabruje, posao preopterećuje, bolest iscrpljuje, a životne brige čine nas razdražljivim. Tada nam je ljubav naročito potrebna, iako svojim ponašanjem možda nismo učinili mnogo da je „zaslužimo“.
Posmatrao sam ljude koji umeju da vole i onda kada je teško. Ponekad je reč o supružniku, detetu ili bliskom prijatelju. Oni ostaju uz osobe koje vole kroz oluje i probleme života.
Kada sam ih pitao kako uspevaju da ostanu brižni i odani, odgovori su često zvučali slično:
„Davno sam odlučio da ga volim. Pošto sam tu odluku doneo, ne želim da je menjam svaki put kada nastupi teško razdoblje.“
Kako nekoga voleti u dobru i zlu, u lepim i teškim danima, pa i onda kada je druga osoba negativna, razdražljiva ili veoma zahtevna? Tu nastupa volja. Odlučujete da ćete supružnika voleti, poštovati i da ćete mu biti verni jer ste to obećali i jer ste se za to opredelili.
- Zar nije ponekad veoma teško ostati uz svoju vezu?
Teško? Ponekad izgleda gotovo nemoguće.
Mnogi se pitaju: Kako da pokažem ljubav i poštovanje osobi koja mi čini nepravdu, koja je razdražljiva, daje mi veoma malo i često ne ispunjava svoj deo dogovora? Kako da volim supružnika koji previše pije, stalno dolazi kasno, o našim privatnim stvarima govori roditeljima, prokockava novac namenjen hrani, odbija da traži posao, koristi drogu, viče na decu ili se grubo ponaša prema meni?
Ponekad je brak toliko težak da izgleda nemoguće istrajati.
Upravo zato bračni zavet nije uslovno obećanje poput ovoga:
„Ja, Jakov, uzimam tebe, Suzanu, za svoju ženu. Voleću te kada god mi to bude moguće. Poštovaću te ako se pokažeš dostojnom. Biću pažljiv prema tebi ako dobijem ono što želim. Naša veza biće čvrsta samo dok se sve odvija dobro. Sa moje tačke gledišta, sve će uglavnom zavisiti od tebe.“
Takve reči nisu zavet, već poslovna ponuda sa nizom uslova.
Međutim, ni doživotno predanje ne znači da se ozbiljni problemi smeju umanjivati. Alkoholizam, zavisnost od droga ili kockanja, nasilje, seksualna prinuda, teško zanemarivanje i ugrožavanje dece zahtevaju odlučnu reakciju, granice i stručnu pomoć. Oprost i nada ne ukidaju odgovornost niti potrebu za bezbednošću.
- Kada treba početi razmišljati o doživotnoj obavezi?
Najbolje vreme za ozbiljno razmišljanje o bračnom zavetu jeste pre nego što ga položite.
Upravo zato je izbor partnera toliko važan. Pre venčanja morate temeljno razmotriti veličinu obaveze koju nameravate da preuzmete.
Kada jednom stupite u brak, glavno pitanje više nije: „Da li mi ovaj odnos trenutno odgovara?“ Pitanje postaje: Kako mogu što vernije da živim u skladu sa svojim zavetom? Kako mogu dublje da volim, poštujem i brinem o svom supružniku?
Mnogi parovi rekli su mi da više ne mogu da stoje iza svoje veze jer je „brak od početka bio greška“. Neki tvrde da su već ubrzo nakon venčanja shvatili da su doneli pogrešnu odluku i sada žele da izađu iz odnosa i zaborave položeni zavet.
Kada par ima decu, svaka odluka dobija dodatnu težinu. Razdvajanje roditelja može biti veoma bolno za dete, iako posledice zavise od brojnih okolnosti. Istovremeno, deca mogu biti teško povređena i odrastanjem u domu ispunjenom nasiljem, strahom, ponižavanjem ili stalnim razornim sukobima. Zato se odluke u teškim slučajevima ne smeju donositi ni olako ni bez stručne, pastoralne i, kada je potrebno, pravne pomoći.
Ljudima koji mi dolaze pre venčanja govorim:
„Nemojte se plašiti da prekinete vezu ako još niste položili bračni zavet — čak i ako ste veoma blizu venčanja. Ali kada zavet položite, ozbiljno i istrajno radite na svom braku. Stojte iza svoje reči.“
- Možemo li ikada znati dovoljno da bismo se vezali za čitav život?
Ovo je jedno od najtežih pitanja: možemo li znati da je neka osoba pravi izbor za nas do kraja života? Možemo li pre venčanja prikupiti dovoljno saznanja da bismo se doživotno vezali za partnera, ne znajući šta će budućnost doneti?
Kada se pitamo da li je određena osoba pravi izbor, posmatramo svoj život i život druge osobe kako bismo razumeli kakvi smo ljudi i od kakvog smo „materijala“ sazdani. Razmatramo karakter, vrednosti, emocionalno zdravlje, veru, navike, očekivanja i spremnost na odgovornost.
Na kraju pokušavamo da procenimo da li oboje posedujemo ono što je potrebno da bismo rekli:
„Zajedno ćemo prolaziti kroz ono što život donese. Nastaviću da se trudim sa tobom, sve dok nas smrt ne rastavi.“
Pre pravljenja bračnih planova potrebno je imati čvrstu odluku da volimo, poštujemo, brinemo, ispunjavamo svoje obaveze i verno stojimo uz partnera u promenljivim životnim okolnostima.
Činjenica je da, ako brak posmatramo kao poslovni odnos, on može izgledati previše rizično. Nikada nemamo sve informacije koje bi nam garantovale potpuno sigurnu odluku.
Jedna od velikih grešaka savremenog društva jeste prenošenje logike poslovnih odnosa u najdublje međuljudske veze. Kada se brak posmatra samo kao ugovor koji treba da bude „isplativ“, bračni zavet gubi svoje pravo značenje.
- Brak nije poslovni ugovor
Dva uobičajena načela poslovnog života glase:
- Cena koju ste spremni da platite određuje se prema onome što očekujete da dobijete.
- Ako sporazum više nije povoljan, pokušavate da ga promenite ili ga napuštate.
Brak je, međutim, drugačiji. On počiva na zavetnoj vezi. Kada stupate u brak, obavezujete se na trajnu ljubav, poštovanje i brigu o drugoj osobi. Promene koje nastupe tokom vremena ne znače da se svako obećanje automatski ukida.
Ako se bračni život ne odvija onako kako ste zamišljali, ne treba odmah napustiti odnos. Ako se partner teško razboli, nastavljate da se brinete o njemu. Ako početno oduševljenje oslabi, radite na bliskosti. Ako nastupe depresija, gubitak posla, kriza vere ili druga teška razdoblja, ne proglašavate brak bezvrednim, već tražite pomoć i put oporavka.
Zabluda o „dobrom poslu“
Nerazumno je verovati da o drugoj osobi možemo znati dovoljno da bismo bili sigurni kako će brak biti „dobar posao“ narednih četrdeset, pedeset ili šezdeset godina. Ono što danas izgleda povoljno može se promeniti za nekoliko meseci ili godina.
Ako neprestano merite koliko vam je veza korisna i isplativa, često ćete biti razočarani. Brak trpi kada supružnici stalno procenjuju „isplativost“ odnosa. Veze zasnovane na mnoštvu skrivenih uslova ostavljaju malo prostora za poverenje i intimnost.
Bezuslovna ljubav omogućava braku da se uzdigne iznad logike stalnog dobitka i gubitka. Volite partnera zato što ste mu se zavetovali — čak i kada odnos privremeno ne donosi ono čemu ste se nadali.
Ali ponovimo: zavetna ljubav ne znači poricanje zla, ukidanje zdravih granica ili ostajanje u neposrednoj opasnosti. Cilj je odgovorna vernost koja traži istinu, zaštitu, pokajanje, lečenje i obnovu.
- Teška pitanja o bračnom zavetu
Dok govorim o doživotnom predanju, svestan sam da neko može pomisliti kako je takvo stanovište daleko od stvarnosti. Možda poznajete brakove koji su toliko razoreni da ne možete zamisliti kako bi tim ljudima trebalo samo reći da „izdrže“. Možda i sami potičete iz doma u kojem su roditelji ostali zajedno, ali su živeli u stalnim sukobima.
Zato se nameću tri teška pitanja:
- Ako ste se vezali veoma mladi i nedovoljno informisani, a brak se pokazao kao veliko razočaranje, da li morate ostati u istim okolnostima do kraja života?
- Kako razumeti vernost bračnom zavetu ako partner zloupotrebljava alkohol ili drogu, upustio se u preljubu, ponaša se nasilno ili vas teško ponižava?
- Može li sama snaga volje izdržati svaki mogući problem? Ako ne može, da li osoba mora zauvek da snosi posledice prerane ili pogrešne odluke?
Ova pitanja ne trpe površne i paušalne odgovore. Svaki slučaj zahteva pažljivo razmatranje. Ipak, mogu se navesti tri opšta načela.
1) Doživotna namera menja način na koji gradimo brak
Osoba koja polazi od toga da će brak trajati do smrti pristupa odnosu drugačije od one koja unapred računa da će se povući čim stvari postanu teške. Trajna namera podstiče ulaganje, strpljenje, popravljanje grešaka i traženje pomoći.
2) Mnogi brakovi odustanu prerano
Ponekad supružnici nisu spremni da ulože trud potreban za oporavak veze. U drugim slučajevima nisu dovoljno razumeli šta su obećali niti šta podrazumeva zrela, nesebična ljubav.
Neki bračni problemi imaju koren u nerešenim ličnim teškoćama. Partneri tada sopstvenu nesreću pripisuju samo braku, pa ulaze u novu vezu ne menjajući obrasce koji su doprineli propasti prethodne.
3) Teško oštećenim brakovima potrebna je stručna pomoć
Kada je ponašanje supružnika izrazito destruktivno, može biti potrebno privremeno ili trajno fizičko razdvajanje radi zaštite, lečenja i trezvene procene. To je naročito važno kada postoje nasilje, pretnje, seksualna prinuda, ozbiljna zavisnost ili ugrožavanje dece.
U neposrednoj opasnosti prvo treba potražiti bezbednost i pomoć hitnih službi, policije, sigurnog smeštaja ili drugih nadležnih institucija. Pastoralna pomoć može biti dragocena, ali ne treba da zameni medicinsku, psihoterapijsku ili pravnu zaštitu kada je ona potrebna.
Briga za bračni zavet uključuje i zaštitu psihičkog i emocionalnog okruženja dece. Razvod može biti bolan, ali i život u domu ispunjenom nasiljem, strahom i stalnim ponižavanjem ostavlja ozbiljne posledice. Dobrobit dece zahteva odgovornost, istinu i mudro stručno vođstvo — ne prikrivanje problema.
- Šta dobijamo ozbiljnim bračnim predanjem?
1) Predanje održava zajednicu tokom teških razdoblja
Tokom prvih godina braka. Rane godine često zahtevaju mnogo prilagođavanja. Supružnici tada upoznaju svakodnevne navike, očekivanja i slabosti jedno drugog. Ako ozbiljno shvataju svoj zavet, rane teškoće mogu postati period učenja i sazrevanja, a ne razlog za brz odustanak.
Tokom razdoblja rutine. Svaki odnos prolazi kroz periode u kojima se rast jedva primećuje, ništa naročito uzbudljivo se ne događa, a svakodnevica postaje jednolična. Obećanje trajne ljubavi tada postaje dragocen putokaz.
Tokom vremena punih „zamki“. Poslovna neizvesnost, zahtevnost roditeljstva, bolest, briga o ostarelim roditeljima i finansijske teškoće mogu snažno opteretiti brak. Odluka da volimo, poštujemo i brinemo o supružniku može sačuvati odnos u takvim vremenima.
2) Predanje smanjuje strah od napuštanja
Strah od napuštanja prati mnoge ljude. U detinjstvu smo se bojali da se ne izgubimo u gomili, da neko ne zaboravi da dođe po nas ili da ne ostanemo sami. Takvi strahovi mogu nas pratiti i u odraslom dobu.
Zato je obećanje supružnika da će trajno stajati uz nas toliko značajno. Ono može pružiti duboku unutrašnju sigurnost — naročito kada je potvrđeno odgovornim i doslednim ponašanjem.
3) Predanje stvara poverenje i intimnost
Kako da drugoj osobi otvorim najskrivenije delove svoga unutrašnjeg sveta ako osećam da me stalno procenjuje i da će me možda napustiti? Kada znam da je partner istinski posvećen našem dobru i zajedničkom rastu, mnogo je lakše govoriti o osećanjima, uspomenama, strahovima i nadama.
Takva otvorenost produbljuje bliskost. Supružnici sve bolje upoznaju jedno drugo i uče da zajedno nose život. To nije gubitak ličnosti niti nezdravo „stapanje“, već duboko zajedništvo u kojem dvoje ostaju zrele osobe i istovremeno postaju jedno.
4) Predanje pruža sigurnost bezuslovne ljubavi
Kada vam osoba čiji karakter duboko cenite položi bračni zavet, a vi vidite da ga dosledno živi, osećate sigurnost koja vam omogućava da zajedno prolazite i kroz teška vremena.
Vezu tada ne održava samo trenutni uspeh, već zavet — svesno, ozbiljno i trajno obećanje ljubavi. Takav savez stvara duboku unutrašnju sigurnost i stabilnu osnovu za zajednički život.
- Biblijski temelj bračne vernosti
„A oženjenima zapovedam, ne ja nego Gospod: da se žena od muža ne razdvaja.“ (1. Korinćanima 7,10)
„Jesi li se privezao za ženu, ne traži da se razdrešiš; jesi li se odrešio od žene, ne traži žene.“ (1. Korinćanima 7,27)
Ovi tekstovi naglašavaju ozbiljnost i trajnost bračnog zaveta. Oni nas pozivaju da u brak ne ulazimo nepromišljeno, već sa zrelom odlukom da volimo, poštujemo, služimo i ostanemo verni.
Pismo Džejmsa Dobsona Starijeg pre venčanja
Džejms Dobson Stariji zapisao je sledeće reči pre svog venčanja, iako ih, prema navodu uz tekst, nikada nije pročitao svojoj supruzi:
„Želim da me razumeš i da budeš potpuno svesna mojih osećanja u vezi sa bračnim zavetom u koji oboje treba da stupimo. Kod majčinih kolena naučio sam, a to je u skladu i sa Božjom rečju, da je bračni zavet nepovrediv i da se, kada uđemo u brak, vezujemo potpuno i za čitav život.
Pomisao na odvajanje od tebe razvodom ne sme olako ući u moje misli. U tome nisam naivan. Potpuno sam svestan mogućnosti da uzajamna netrpeljivost ili druge nepredviđene okolnosti mogu izazvati velike duševne patnje. Ako do toga dođe, odlučio sam da sa svoje strane prihvatim odgovornost za korak koji sada činim i da ostanem veran našem zavetu.
Voleo sam te svim srcem kao verenicu i voleću te kao svoju suprugu. Ali iznad svega volim te hrišćanskom ljubavlju, koja zahteva da prema tebi nikada ne postupim na način koji bi ugrozio našu mogućnost da uđemo u Nebo — što je najviši cilj nas oboje. Molim se Bogu da našu međusobnu ljubav usavrši i učini trajnom.“
Doživotno bračno predanje nije poziv na naivnost. Ono je poziv da pre venčanja pažljivo biramo, da zavet položimo svesno i da ga potom živimo odgovorno, verno, istinito i sa ljubavlju.