Ljubav pripada svim životnim dobima
Neko je jednom rekao: „Ljubav je iskustvo za mlade, za ljude srednjih godina i za stare.“
Potreba za bliskošću, pripadanjem, nežnošću i sigurnošću ne prestaje kada prođe mladost. Način na koji volimo može sazrevati, menjati se i produbljivati, ali ljubav ostaje jedna od najvažnijih ljudskih potreba i životnih snaga.
U procesu izbora bračnog druga nije dovoljno pitati samo: „Da li je ova osoba razumna, odgovorna i moralna?“ Važno je i pitanje: „Da li među nama postoji iskrena emocionalna i telesna privlačnost koja može da raste u zrelu bračnu ljubav?“
Istovremeno, snažna osećanja nisu sama po sebi dokaz da je odnos zdrav niti da je određena osoba dobar izbor za brak. Ljubav treba doživeti srcem, ali odluku o braku donositi i razumom, karakterom, verom i odgovornošću.
- Kako ljubav deluje na čoveka?
Ljubav može biti snažna pokretačka sila. Ona životu daje energiju, menja način na koji doživljavamo svakodnevicu i može nas podstaći na hrabrost, strpljenje, stvaralaštvo i požrtvovanost.
Kada su dvoje ljudi zaljubljeni, prirodno žele da provode vreme zajedno. Pažnja im se snažno usmerava jedno prema drugom. Susreti mogu donositi uzbuđenje i radost, a razdvojenost čežnju za ponovnim viđenjem.
Takva osećanja imaju i biološku osnovu. U zaljubljenosti učestvuju različiti procesi u mozgu i telu povezani sa nagradom, motivacijom, privrženošću i stresom. Međutim, biologija ne objašnjava celokupnu tajnu ljubavi. Na privlačnost utiču i lična istorija, vrednosti, iskustva, očekivanja, način vezivanja, kultura i konkretan odnos koji se među ljudima razvija.
Zajedničko vreme treba da služi sve dubljem upoznavanju. Nije dovoljno samo uživati u osećanju „lebdenja“. Važno je otkrivati kako druga osoba misli, rešava probleme, postupa prema slabijima, prihvata odgovornost i reaguje kada nije sve po njenoj volji.
Kada kažete „volim te“, korisno je ponekad biti određeniji:
- Šta kod te osobe volite i cenite?
- Koji njeni postupci u vama bude poverenje?
- Kada ste počeli da primećujete da se vaša osećanja produbljuju?
- Kako želite da svoju ljubav pokažete odgovornim ponašanjem?
Konkretne reči čine ljubav razumljivijom. Umesto opšte izjave, možete reći: „Volim tvoju blagost prema ljudima“, „Cenim što umeš da priznaš grešku“ ili „Pored tebe osećam slobodu da budem iskren.“
- Odakle dolazi romantična i telesna privlačnost?
Medicina i psihologija mogu objasniti neke procese povezane sa privlačnošću, ali verovatno nikada neće potpuno objasniti zašto nas baš određena osoba snažno privuče.
Privlačnost može nastati iz više izvora:
- fizičkog izgleda i neverbalnog izražavanja;
- glasa, mirisa, pokreta i načina prisustva;
- sličnih vrednosti, interesovanja i humora;
- osećanja sigurnosti i prihvaćenosti;
- poznatih obrazaca iz ranijih odnosa;
- predstave koju smo tokom života razvili o poželjnom partneru;
- načina na koji se pored određene osobe osećamo.
Moguće je da osoba koju upoznamo na neki način odgovara našoj unutrašnjoj predstavi o idealnom partneru. Ipak, ta predstava nije uvek zdrava ni pouzdana. Ponekad nas privlači ono što je poznato iz detinjstva, čak i kada je taj obrazac bio bolan. Zato snažnu privlačnost ne treba ni obezvrediti ni slepo slediti — treba je razumeti.
Šekspirova tragedija Romeo i Julija prikazuje gotovo trenutnu i silovitu privlačnost. Romeo ugleda Juliju i doživljava ono što bismo nazvali „ljubavlju na prvi pogled“. I ona odgovara snažnim osećanjima, uprkos dubokom neprijateljstvu njihovih porodica.
Ova priča snažno opisuje zanos, ali je istovremeno i upozorenje. Intenzitet osećanja nije isto što i zrelost odnosa. Romeo i Julija veoma malo poznaju jedno drugo, odluke donose pod pritiskom i bez podrške mudre zajednice, a njihova priča završava tragedijom.
- Uloga telesne privlačnosti u ljubavi
Ljudi imaju telesne, seksualne, društvene, emocionalne i duhovne potrebe. Među njima je i potreba da budemo viđeni, prihvaćeni i doživljeni kao vredni ljubavi.
Kada nas osoba kojoj se divimo smatra privlačnim i dragocenim, to može biti veoma dirljivo iskustvo. Možemo se osetiti sigurnije, življe i slobodnije. Takva potvrda često doprinosi samopouzdanju i osećanju pripadanja.
Ipak, zdrava slika o sebi ne može u potpunosti zavisiti od partnerovog divljenja. Ako nam je stalno potrebna tuđa potvrda da bismo osećali da vredimo, veza može postati opterećena strahom, ljubomorom ili potrebom za kontrolom.
Partnerova ljubav može podržati naše ozdravljenje, ali ne treba da nosi zadatak da izleči sve rane, popuni svaku prazninu i stalno dokazuje našu vrednost. Zreliji stav glasi: „Tvoja ljubav mi je dragocena, ali moja osnovna ljudska vrednost ne nestaje kada si ti umoran, razočaran ili trenutno manje nežan.“
Psihijatar Dr. Karl Meninger rekao je:
„Ljubav leči ljude — i one koji je daju i one koji je primaju.“
Ovu misao treba razumeti kao opis isceljujuće snage sigurnog odnosa, a ne kao tvrdnju da romantična ljubav može zameniti lečenje, psihoterapiju, odgovornost ili duhovni rast.
- Ljubav kao iskustvo prihvaćenosti
Jedna od lepih uloga romantične i telesne ljubavi jeste iskustvo da smo prihvaćeni i cenjeni. Kada su dvoje ljudi duboko zainteresovani jedno za drugo, mogu početi da vide sebe sa više blagosti i nade.
Međutim, zaljubljenost ponekad idealizuje. Na početku veze lako primećujemo ono što nam se dopada, a zanemarujemo razlike i znake upozorenja. Zrela ljubav postepeno zamenjuje idealizaciju realnim poznavanjem: vidim tvoje vrline i slabosti, ne pravim od tebe savršenu osobu, ali te poštujem i želim da zajedno rastemo.
Zdrav odnos ne treba da glasi: „Vredim samo zato što me ti voliš“, već: „Tvoja ljubav me raduje i ohrabruje, a ja učim da svoju vrednost temeljim i na istini, veri, karakteru i odgovornom odnosu prema sebi.“
- Razlika između naklonosti, prijateljstva i romantične ljubavi
Ponekad muškarac i žena imaju mnogo toga zajedničkog i veoma lepo se slažu, ali snažna „hemija“ izostaje. Uživaju u prijateljstvu, međusobno se poštuju i dive se jedno drugom, ali odnos više podseća na blisko prijateljstvo nego na romantičnu vezu.
Može li takav odnos prerasti u brak? Može — ali ne mora.
Mnogi dobri brakovi počeli su prijateljstvom. Neki parovi nisu odmah doživeli snažnu romantičnu iskru; privlačnost se razvijala kako su se produbljivali poverenje, poznavanje i emocionalna bliskost.
Zato odnos ne treba prerano odbaciti samo zato što nema dramatične „ljubavi na prvi pogled“. S druge strane, duboka romantična veza ne može se proizvesti pritiskom, osećanjem dužnosti ili strahom da drugu osobu ne razočaramo.
Važno je razlikovati:
- prijateljsku naklonost — prijatno nam je zajedno i međusobno se poštujemo;
- romantičnu privlačnost — želimo posebnu emocionalnu bliskost i partnersku povezanost;
- telesnu privlačnost — javlja se želja za nežnim dodirom, zagrljajem, poljupcem i, u odgovarajućem zavetnom okviru, seksualnom bliskošću;
- zrelu ljubav — uključuje osećanja, ali i karakter, odluku, poštovanje, odgovornost i spremnost na zajednički rast.
Potreba za dodirom razlikuje se od osobe do osobe. Neki ljudi su veoma nežni i spontano traže fizičku blizinu; drugi ljubav češće izražavaju razgovorom, brigom, uslugom ili zajedničkim vremenom. Razlike u potrebi za dodirom nisu automatski dokaz nedostatka ljubavi.
Ipak, ako među partnerima ne postoji nikakva uzajamna romantična ili telesna privlačnost, ili ako jednom dodir prija, a drugom trajno izaziva nelagodu, važno je o tome iskreno razgovarati pre braka. Ne treba pritiskati sebe niti drugu osobu da oseća ono što ne oseća.
- Lepota i rizici telesne ljubavi
Telesna ljubav i seksualnost mogu se doživeti kao jedan od lepih Božjih darova. Duboka uzajamna privlačnost može obogatiti partnersku vezu, izraziti nežnost i doprineti osećanju pripadanja.
Ipak, u fazi upoznavanja potreban je oprez. Snažna zaljubljenost ne „isključuje mozak“, ali može suziti pažnju, pojačati idealizaciju i učiniti da lakše zanemarimo informacije koje se ne uklapaju u željenu sliku odnosa.
Telesna bliskost može dodatno produbiti emocionalnu vezanost. Ona ne oduzima čoveku razum ni slobodnu volju, ali može otežati trezvenu procenu odnosa, naročito ako se koristi da se prikriju problemi, zadrži partner ili ubrza odluka o braku.
Zato je važno da telesna bliskost ne napreduje brže od poverenja, poznavanja karaktera, duhovne saglasnosti i sposobnosti para da razgovara o teškim temama.
- Gde su granice intimnosti pre braka?
Ovo pitanje je važno i za hrišćansku etiku i za mudro biranje partnera.
Iz hrišćanske perspektive, seksualni odnos pripada bračnom zavetu. Predbračna uzdržljivost nije izraz prezira prema telu ni tvrdnja da je seksualnost nečista. Naprotiv, ona polazi od uverenja da je seksualno sjedinjenje toliko značajno da treba da bude povezano sa javnim, vernim i trajnim obećanjem -zavetom.
Uzdržljivost takođe može pomoći paru da jasnije procenjuje odnos. Tačnije je reći da snažna telesna i emocionalna vezanost može povećati pristrasnost i učiniti prekid nezdravog odnosa težim.
Granice treba da budu:
- zajednički dogovorene, a ne jednostrano nametnute;
- u skladu sa verom i vrednostima oba partnera;
- dovoljno konkretne da ne zavise samo od trenutnog uzbuđenja;
- povezane sa poštovanjem tela i dostojanstva druge osobe;
- zasnovane na jasnom i slobodnom pristanku;
- otvorene za ponovno razmatranje ako neko oseti nelagodu ili pritisak.
Pristanak mora biti slobodan, jasan i trajan. Ćutanje, strah, zamrzavanje, ranije „da“, veridba ili osećanje obaveze nisu zamena za sadašnji pristanak. Svako ima pravo da zaustavi dodir ili promeni odluku u bilo kom trenutku.
Ako osoba ucenjuje partnera rečenicama poput: „Ako me voliš, dokazaćeš mi“, „Svi to rade“ ili „Već smo počeli, sada ne možeš da staneš“, to nije ljubav nego pritisak.
- Pet principa za odgovorno izražavanje telesne ljubavi
1) Uzajamna privlačnost jeste važna, ali nije jedini temelj braka
Romantična i telesna privlačnost mogu biti značajan deo dugoročnog zadovoljstva. Ne treba ih potcenjivati, ali ni proglašavati dovoljnim dokazom da je veza zrela za brak.
Pri izboru partnera treba posmatrati i karakter, emocionalno zdravlje, veru, vrednosti, sposobnost komunikacije, odnos prema odgovornosti, životne ciljeve i način rešavanja sukoba.
Privlačnost može biti snažna, blaga ili postepeno rastuća. Nema jedne obavezne mere osećanja koju svaki par mora imati. Važno je da je uzajamna, iskrena i dovoljno prisutna da oba partnera mogu slobodno zamisliti bračnu bliskost.
2) Telesna privlačnost prirodno traži izraz, ali niko nema pravo na tuđe telo
Kada se dvoje ljudi vole, često žele zagrljaj, poljubac i blizinu. To je prirodan deo ljudskog bića. Ipak, želja ne stvara pravo. Svaki dodir mora poštovati granice i pristanak druge osobe.
Ako partner ima drugačiji tempo ili manju potrebu za dodirom, prvi korak nije optužba, već razgovor. Razlozi mogu biti temperament, kultura, umor, stres, zdravstveno stanje, ranija povreda, trauma, strah, vera ili jednostavno drugačiji način izražavanja ljubavi.
Trajna i velika razlika u potrebama nije automatski znak da je veza osuđena, ali jeste tema koju treba ozbiljno razmotriti pre braka.
3) Jasne granice zahtevaju dogovor i samodisciplinu
Bez dogovorenih granica seksualna želja može preuzeti vodeću ulogu i potisnuti druga važna pitanja. Par tada može nastaviti vezu prvenstveno zato što se već snažno telesno vezao, iako postoje ozbiljne razlike u karakteru, vrednostima ili životnim ciljevima.
Granice nisu kazna ni dokaz nepoverenja. One služe vrednostima koje je par izabrao i pomažu da se osoba u svakom trenutku oseća bezbedno i poštovano.
Korisno je unapred razgovarati:
- šta za nas predstavlja prihvatljiv izraz nežnosti;
- koje situacije povećavaju iskušenje ili smanjuju samokontrolu;
- kako ćemo reagovati ako neko kaže „stani“;
- kome se možemo obratiti za podršku i odgovornost;
- kako ćemo negovati bliskost razgovorom, zajedničkim aktivnostima i duhovnim životom.
4) Svaki novi nivo bliskosti treba svesno razmotriti
Telesna bliskost se često razvija postepeno. Svaki novi korak može povećati želju za sledećim i učiniti povratak na ranije granice težim. To nije neizbežan biološki zakon niti znači da čovek gubi kontrolu, ali je česta dinamika koju ne treba potcenjivati.
Zato odluke ne treba donositi usred snažnog uzbuđenja. Razgovarajte o granicama u mirnom trenutku. Ne oslanjajte se samo na rečenicu: „Znaćemo kada treba da stanemo.“
Ako ste prešli granicu koju ste zajedno postavili, nemojte reagovati stidom, prikrivanjem ili međusobnim okrivljavanjem. Zaustavite se, razgovarajte, obnovite dogovor i, ako vam je potrebna, potražite pastoralnu ili stručnu podršku.
5) Telesna, emocionalna, razumska i duhovna bliskost treba da rastu usklađeno
Telesna privlačnost je važna, ali treba da se razvija u ravnoteži sa drugim područjima odnosa.
Zapitajte se:
- Možemo li razgovarati i kada se ne slažemo?
- Poznajemo li vrednosti i životne ciljeve jedno drugog?
- Poštujemo li granice bez ljutnje i ucene?
- Umemo li da priznamo grešku i popravimo štetu?
- Da li se pored ove osobe osećam slobodno ili pod pritiskom?
- Kako se odnosimo prema veri, porodici, novcu, radu i budućoj deci?
- Da li nas telesna bliskost približava odgovornosti ili prikriva probleme?
Ljubav je složen proces. Bez nje je teško zamisliti srećan brak, ali sama privlačnost ne garantuje skladan zajednički život. Odluka o braku zahteva da dvoje ljudi istovremeno uživaju u ljubavi i sačuvaju sposobnost trezvenog prosuđivanja.
- Znaci zdrave ljubavi i znaci upozorenja
Zdrava ljubav:
- poštuje slobodu i granice;
- ne traži dokaz ljubavi kroz pritisak;
- prihvata reč „ne“ bez kazne, povlačenja ljubavi ili ljutnje;
- dopušta spor tempo upoznavanja;
- raduje se bliskosti, ali ne zanemaruje karakter;
- može otvoreno da govori o seksualnosti bez podsmeha i stida;
- podstiče odgovornost, veru i lični rast;
- ne odvaja par od porodice, prijatelja i mudrih savetnika;
- ostavlja prostor za pitanja i sumnje pre odluke o braku.
Znaci upozorenja:
- ljubomora koja se predstavlja kao dokaz ljubavi;
- proveravanje telefona, kontrolisanje odeće, kretanja ili prijateljstava;
- seksualni pritisak ili ucenjivanje;
- ignorisanje nelagode i granica;
- brzo insistiranje na trajnom obećanju pre stvarnog upoznavanja;
- omalovažavanje vere ili vrednosti partnera;
- velika obećanja bez doslednog ponašanja;
- skrivanje, laganje ili dvostruki život;
- pretnje samopovređivanjem ili osvetom ako partner želi da uspori ili prekine vezu;
- fizičko, verbalno ili seksualno nasilje.
Ako u odnosu postoji prinuda, zastrašivanje ili nasilje, prioritet nije očuvanje romantičnog osećanja, već bezbednost. Potrebno je potražiti pomoć pouzdane osobe i odgovarajućeg stručnjaka, a u neposrednoj opasnosti obratiti se nadležnim službama.
Zaključak
Ovo je jedno od najzahtevnijih područja u procesu izbora partnera. Dvoje ljudi treba da prepoznaju i raduju se uzajamnoj romantičnoj i telesnoj privlačnosti, ali i da sačuvaju slobodu, samokontrolu i sposobnost realne procene.
To je veliki zadatak: istovremeno duboko zadovoljavajući i veoma odgovoran.
Ljubav se doživljava srcem, ali se odluka o braku čuva i proverava razumom, karakterom, verom i vremenom. Kada se osećanje ljubavi sjedini sa međusobnim poštovanjem, slobodnim pristankom, jasnim granicama i spremnošću na doživotnu odgovornost, tada ona može da procveta u stabilnu bračnu ljubav.
Pre nego što izgovorite javno „da“, zapitajte se ne samo: „Koliko snažno volim ovu osobu?“ nego i:
- Da li je dobro poznajem?
- Da li joj verujem na osnovu iskustva, a ne samo osećanja?
- Da li poštujemo granice jedno drugog?
- Da li smo sposobni da rešavamo sukobe bez pritiska i ponižavanja?
- Da li naše vrednosti i životni ciljevi mogu da grade zajednički dom?
- Da li je naša ljubav dovoljno slobodna da može da sačeka, razmisli i prihvati istinu?
Zrela ljubav ne žuri da uzme. Ona želi da upozna, zaštiti, poštuje i odgovorno se daruje.