Za srećan brak potrebno je dvoje emocionalno zrelih ljudi, a pravo vreme za rad na sopstvenom zdravlju jeste pre stupanja u brak.
Ovde ne govorimo prvenstveno o ishrani i sportu, iako je telesno zdravlje važno. Ne govorimo ni o duhovnom životu, premda verujem da su kvalitetni odnosi i duhovno živi.
Tema ovog poglavlja jeste emocionalno i mentalno zdravlje dvoje ljudi koji se pripremaju za zajednički život. Emocionalna stabilnost značajno doprinosi snazi i kvalitetu braka. Kada partneri u brak unesu ozbiljne, nerešene teškoće, one mogu naneti veliku štetu njihovom odnosu.
- Emocionalni problemi ne nestaju stupanjem u brak
Postoje hiljade životnih priča koje se, u suštini, odvijaju na sličan način. Dvoje ljudi unesu svoje emocionalne terete u brak verujući da su time pronašli rešenje za unutrašnje teškoće. Međutim, stvarnost vremenom ispliva na površinu, a stari problemi ponovo se pojave — često snažnije i sa većom razornom moći. Odnos tada postaje sve krhkiji.
Mnogi veruju da će brak čudesno izlečiti njihove probleme i da će stare teškoće nestati čim stupe u bračni savez. Brak, međutim, sam po sebi ne leči emocionalne rane. Nove obaveze i odgovornosti mogu postojeće probleme učiniti još vidljivijim.
Kada nastupe teškoće, neki parovi pokušavaju da skrenu pažnju sa njihovog pravog uzroka. Ponekad misle da će dobijanje deteta učvrstiti odnos. Ali nerešeni problemi i dalje ostaju; samo su privremeno prekriveni. Na kraju se čitava porodica može naći u krizi.
Da su lične teškoće bile prepoznate i obrađene pre braka, mnogi supružnici i njihova deca mogli su biti pošteđeni velike količine bola i patnje.
- Temelj emocionalnog i mentalnog zdravlja
Slika koju osoba ima o sebi nalazi se u središtu njenog emocionalnog funkcionisanja. Odnos između dvoje ljudi teško može biti zdraviji od unutrašnjeg sveta i zrelosti svakog pojedinca u tom odnosu.
Ako dobro poznajete sebe, prihvatate sebe i imate stabilno osećanje lične vrednosti, lakše ćete se nositi sa svakodnevnim životnim izazovima. Ako vam je samopoštovanje krhko, bićete podložniji različitim emocionalnim teškoćama.
Teško je zdravo upravljati unutrašnjim životom kada je slika o sebi izrazito negativna, a samopouzdanje nestabilno.
Sledeća pitanja su odlučujuća: Koliko je zdrava slika koju osoba ima o sebi? Koliko emocionalne snage poseduje za upravljanje svojim unutrašnjim životom?
Ako osoba deluje kao da nije načisto sa sobom, često je potištena ili veoma lako razdražljiva, to može ukazivati na dublje teškoće. Ako sebe posmatra sa ravnodušnošću, prezirom ili odbojnošću, važno je ozbiljno razmotriti šta se krije ispod površine.
Neki ljudi prikrivaju nisko samopoštovanje preteranim samohvalisanjem, izazivačkim ponašanjem, zataškavanjem grešaka i slabosti ili nastojanjem da se predstave kao osobe bez mana. Iza prenaglašene samouverenosti i potrebe da se po svaku cenu sprovede sopstvena volja ponekad se krije veoma nesiguran unutrašnji temelj.
Koje probleme treba prepoznati kod sebe ili kod potencijalnog partnera, a koji mogu proisteći iz nezdrave slike o sebi? Pogledajmo neke od njih.
- Ozbiljni emocionalni obrasci koje ne treba zanemariti
Šta su neurotski i anksiozni obrasci?
Izraz „neuroza“ danas se u stručnoj dijagnostici koristi drugačije i ređe nego ranije. U ovom tekstu označava snažnu unutrašnju anksioznost i obrasce ponašanja kojima osoba pokušava da izbegne direktno suočavanje sa strahovima koji joj stvaraju probleme.
Takav obrazac često započinje dubokim osećanjem nesigurnosti. Osoba se oseća ugroženom čak i pred uobičajenim svakodnevnim teškoćama, pa razvija različite načine izbegavanja, povlačenja ili preterane kontrole.
Mnogi ljudi doživljavaju neki oblik anksioznosti, ali se intenzitet i posledice veoma razlikuju. Ako je osoba dugotrajno potištena, stalno obuzeta strahom, ima nerazumne bojazni ili je preterano zaokupljena sopstvenim telom i zdravljem, dobro je da potraži stručnu procenu i pomoć.
Kada oba partnera imaju ozbiljne i nerešene emocionalne teškoće, njihov odnos može od samog početka biti izložen velikom pritisku.
Antisocijalne crte i ponašanja
U starijoj literaturi za ovakve obrasce često se koristio izraz „sociopatske smetnje“. Danas se govori o antisocijalnim crtama ili, kada stručnjak utvrdi da su ispunjeni kriterijumi, o antisocijalnom poremećaju ličnosti.
Kod takvih osoba može biti veoma slabo razvijena sposobnost saosećanja, poštovanja prava drugih, osećanja odgovornosti i iskrenog kajanja. Za razliku od preterano savesnih i anksioznih ljudi, koji mogu osećati previše krivice ili stida, osobe sa izraženim antisocijalnim crtama mogu osećati premalo krivice i kajanja.
One ponekad postupaju onako kako žele ne obazirući se na posledice koje njihovo ponašanje ima po druge. Hronično laganje, varanje i iskorišćavanje često prate impulsivnost, slabo dugoročno planiranje i zanemarivanje tuđih prava.
Spolja mogu delovati veoma prijatno, šarmantno, duhovito i zabavno. Međutim, kada im se neko približi, mogu uzimati mnogo, a davati veoma malo.
Važna napomena: Nijedna pojedinačna osobina nije dovoljna za postavljanje dijagnoze. Dijagnozu može postaviti samo odgovarajući stručnjak nakon ozbiljne i celovite procene. Ipak, ponavljano laganje, varanje, agresivnost, iskorišćavanje i odsustvo odgovornosti jesu ozbiljni znaci upozorenja u svakom odnosu.
- Kako prepoznati zabrinjavajuće obrasce — i kod drugih i kod sebe?
Najpre obratite pažnju na nedostatak savesti i odgovornosti. Da li osoba oseća iskreno kajanje kada učini nešto pogrešno? Da li joj je žao zbog bola koji je nanela drugome? Ako ne pokazuje ni kajanje ni spremnost da promeni ponašanje, reč je o ozbiljnom problemu.
Zatim obratite pažnju na impulsivno ponašanje. Da li je osoba sposobna da donosi promišljene odluke koje uzimaju u obzir i interese drugih, a ne samo sopstvene želje? Ili postupa isključivo onako kako želi, kad god to poželi?
Obratite pažnju i na učestalo laganje, varanje, iskorišćavanje drugih i prebacivanje krivice za sopstvene postupke. Budite oprezni i kada neko mnogo govori o visokim moralnim normama, a pokazuje samo prividno kajanje nakon što bude suočen sa svojim delima.
Ako prepoznate takve obrasce, nemojte pretpostavljati da će sami od sebe nestati. Ako se vi borite sa njima, potražite stručnu pomoć. Ako ih pokazuje vaš partner, insistirajte na ozbiljnom suočavanju sa problemom i stručnoj podršci.
Ne ulazite u brak oslanjajući se samo na obećanje da će se osoba promeniti. Potrebno je da se problem prepozna, odgovorno leči ili obrađuje i da se promena potvrdi tokom vremena.
- Još pet važnih problema koje treba rešavati pre braka
1) Nezdravo izražavanje ljutnje
Nesposobnost upravljanja ljutnjom može dovesti do vređanja, zastrašivanja, kontrole, emocionalnog ili fizičkog nasilja. Ako se pripremate za brak sa osobom koja ne može da kontroliše agresivne reakcije i ne preuzima odgovornost za njih, shvatite to veoma ozbiljno.
Nasilje nije „obična bračna svađa“ niti problem koji treba prikriti. Osobi koja se nasilno ponaša potrebna je stručna pomoć i puna odgovornost za sopstvene postupke, dok bezbednost ugrožene osobe mora biti na prvom mestu.
2) Narcističke crte
Narcističke crte podrazumevaju preteranu usmerenost na sebe, potrebu za divljenjem i teškoću da se ozbiljno uzmu u obzir potrebe i osećanja drugih.
Primer
Poznavao sam dvadesetdvogodišnjeg studenta teologije, prijatnog izgleda, po imenu Harold. Bio je veren sa Janom, ali je imao utisak da je ona nekako „ispod“ njega i da mu nije ravna.
Razumno je razmišljati o tome da li nam budući partner odgovara. Harold, međutim, gotovo nikada nije razmišljao o tome kakav bi on bio partner za Janu. Posmatrao ju je pod lupom iz različitih uglova i stalno se pitao da li bi ona mogla da ga usreći.
Bio je toliko zaokupljen sobom, svojim potrebama i osećanjima da je jedva mogao iskreno da sasluša drugu osobu. Njegovo ponašanje jasno je pokazivalo zašto izraženi narcizam i zdrav brak teško idu zajedno.
Pisac Ambroz Birs (Ambrose Bierce) duhovito je opisao brak kao zajednicu „jednog gospodara, jedne gospodarice i dva roba — svega dve osobe“. Iza šale stoji važna poruka: supružnici treba da služe jedno drugom. Izrazito narcistična osoba, međutim, teško stavlja dobro drugoga uz sopstveno.
3) Bipolarni i ciklotimijski poremećaji
Stariji izraz „manično-depresivni poremećaj“ danas se najčešće odnosi na bipolarni poremećaj. Ciklotimijski poremećaj podrazumeva dugotrajnije smenjivanje blažih perioda povišenog i sniženog raspoloženja.
Ove poremećaje ne treba svoditi na obične „promene raspoloženja“. Dijagnozu postavlja stručnjak, a odgovarajuće lečenje može znatno pomoći osobi i njenim odnosima.
Ako vi ili vaš partner imate izrazite periode euforije, veoma povećane energije, impulsivnosti ili smanjene potrebe za snom, koji se smenjuju sa težim periodima depresije, bezvoljnosti ili beznađa, obratite se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje pre donošenja velikih životnih odluka.
4) Zavisnosti
Probleme sa alkoholom, drogama, kockanjem, pornografijom, seksualnim ponašanjem ili drugim oblicima zavisnosti treba veoma ozbiljno shvatiti. Zavisnost jednog partnera može teško ugroziti poverenje, zdravlje, finansije i sigurnost čitave porodice.
Pod zavisničkim ponašanjem ovde podrazumevamo obrazac koji se ponavlja uprkos tome što nanosi očiglednu štetu zdravlju, poslu ili važnim odnosima.
Osobi koja planira brak ponekad je teško da prepozna zavisnost jer je pogođeni partner može prikrivati ili umanjivati. Ako postoji i najmanja ozbiljna sumnja, razgovarajte sa stručnjakom i upoznajte se sa znakovima problema.
Ako ste i sami pogođeni zavisnošću, potražite stručnu pomoć što pre. Obećanje da ćete „prestati posle venčanja“ nije zamena za lečenje i dokazanu promenu.
5) Nerešeni odnosi sa roditeljskom porodicom
Majke, očevi i druge osobe koje su se o nama starale snažno utiču na naš razvoj. Tokom detinjstva, ali i kasnije, od njih učimo hiljade stvari — neke posmatranjem, a druge kroz njihove reči i postupke.
U odnosu sa roditeljima učimo da li ćemo ljudima verovati ili ih se bojati; da li ćemo istraživati život ili se držati samo poznate sigurnosti; da li ćemo dopustiti drugima da nam se približe ili ćemo ih držati na odstojanju; da li ćemo slobodno misliti i osećati ili ćemo se štititi krutim odbrambenim mehanizmima.
Harvil Hendriks u knjizi Getting the Love You Want piše da rana iskustva povezanosti i odvajanja od roditelja imaju dalekosežan uticaj na kasnije odnose. Dete koje razvije zdrave granice može istovremeno da bude blisko sa drugima i da sačuva sopstveni identitet. Ako su rana iskustva bila veoma bolna, osoba se kasnije može osećati odsečenom od drugih ili pokušavati da se sa njima potpuno stopi, ne znajući jasno gde prestaju njene potrebe, a gde počinju potrebe druge osobe.
Zato je važno razjasniti i, koliko je moguće, obraditi odnos sa roditeljima pre stupanja u brak. U suprotnom postoji opasnost da se nerešeni obrasci iz roditeljskog doma prenesu na bračnog partnera.
U idealnom slučaju, pre venčanja bi trebalo postići sledeće:
- Razviti zdravu emocionalnu samostalnost od roditelja, tako da odluke ne donosimo samo da bismo im udovoljili ili živeli po njihovoj volji.
- Jasno razlikovati odnos prema majci i ocu od odnosa prema bračnom partneru. Ako te uloge pomešamo, partner će se osećati povređeno i bespomoćno.
- Postaviti granice tako da se roditelji ne mešaju u brak i ne upravljaju njime, a da se istovremeno sa njima može negovati ljubav i bliskost.
Ako se ova pitanja ne reše pre braka, mogu postati ozbiljan izvor problema u novoj zajednici.
Tri česta područja sukoba
- Neki ljudi osećaju potrebu da za gotovo svaku odluku pozovu majku ili oca i zatraže odobrenje. Partner tada može imati utisak da se nije venčao sa jednom osobom, već sa čitavim „odborom“.
- Osoba se prema partneru ponaša onako kako je naučila da se ponaša prema roditelju suprotnog pola. Partner oseća da reakcije koje dobija zapravo nisu namenjene njemu, nego nekome iz prošlosti.
- Roditelji prekoračuju zdrave granice: „Otac kaže da ne smemo da kupimo tu kuću“ ili „Mama je rekla da u nedelju moramo da radimo na bakinoj kući“. Kada roditelji upravljaju odlukama supružnika, brak trpi.
- Šta znači biti emocionalno zdrav?
Razmotrili smo neke pokazatelje emocionalnih teškoća. Kako, onda, izgleda emocionalno zdrava osoba?
- Ima stabilno osećanje lične vrednosti. Ne misli stalno da mora da bude u pravu kako bi bila prihvaćena ili nešto vredela. Takva sigurnost često se razvija u odnosima u kojima je osoba doživela postojanu i bezuslovnu ljubav, ali se može graditi i kasnije u životu.
- Duboko poštuje istinu. Istina i čvrste moralne vrednosti usmeravaju njene odluke — od velikih, kao što je izbor bračnog druga, do svakodnevnih.
- Prikuplja činjenice i pažljivo sluša. Iskreno se interesuje za ono što druga osoba zaista misli i oseća.
- Ne oseća se ugroženo zato što neko misli drugačije. Različito mišljenje ne doživljava kao napad na sopstvenu vrednost.
- Promišljeno procenjuje informacije. Ne reaguje samo impulsivno, već razmatra činjenice u svetlu razuma, iskustva i zdravih moralnih načela.
- Autentična je. Donosi odluke i zauzima stav koji joj, na osnovu dostupnih činjenica, deluje najbliže istini. Hrabro i iskreno živi u skladu sa tim stavom, ali je spremna da ga promeni kada dobije nove i uverljive informacije.
- Ponizna je i svesna sopstvene pogrešivosti. Ne ponižava druge zato što imaju drugačije mišljenje. Zna da i drugi imaju pravo da tragaju za najboljim mogućim odgovorom.
Emocionalno zdravlje ne znači savršenstvo niti odsustvo tuge, straha ili slabosti. Ono podrazumeva sposobnost da ih prepoznamo, odgovorno nosimo i, kada je potrebno, potražimo pomoć.
- Kako možete postati zdraviji ako još niste?
Podržavajuće i brižno detinjstvo može doprineti emocionalnom zdravlju u odraslom dobu. Ipak, teško detinjstvo ne znači da je osoba osuđena na nezdrave odnose. Obrasci se mogu osvestiti i menjati uz vreme, podršku, veru i stručnu pomoć.
Šta ako naši roditelji nisu bili emocionalno zdravi? Kako da menjamo nezdrave obrasce koje smo od njih preuzeli? Sledeća četiri koraka mogu pomoći.
1) Tražite izvor bezuslovne ljubavi
Potrebna nam je ljubav koja ne zavisi od našeg uspeha, izgleda ili savršenstva. Takvu ljubav ponekad nalazimo u bliskom prijatelju ili članu porodice. Lično sam otkrio da se njen najdublji izvor nalazi u Božjoj ljubavi.
Prihvatanje bezuslovne ljubavi ne znači tolerisanje nasilja, manipulacije ili neodgovornosti. Zdrava ljubav istovremeno prihvata osobu i podstiče je na istinu, odgovornost i rast.
2) Naučite da volite i prihvatate sebe
Nije dovoljno da vas voli samo neko drugi. Potrebno je da i sami prihvatite činjenicu da ste vredni ljubavi i poštovanja.
Kada to usvojite, smanjuje se potreba da stvarate lažnu sliku o sebi kako biste se dopali drugima i „zaslužili“ njihovu ljubav.
3) Pronađite osobu koja će vas ohrabrivati i iskreno saslušati
Svima su nam potrebni prijatelji koji nas ohrabruju, pažljivo slušaju i podstiču da se suočimo sa teškoćama. Ponekad je teško samostalno razumeti sopstvene emocije i jasno prepoznati šta zaista mislimo i osećamo.
Potrebna nam je osoba koja će nam pomoći da sredimo misli i osećanja i da se hrabro suočimo sa problemima.
4) Negujte odnose koji podstiču iskrenost i lični rast
Potrebni su nam ljudi koji stoje uz nas i pomažu nam da budemo iskreni, odgovorni i svesni sopstvenih stavova. Njihova podrška može ojačati naše nestabilno samopouzdanje i pomoći nam da ostanemo na dobrom putu, čak i kada smo u opasnosti da se vratimo starim, nezdravim obrascima.
Takve osobe ponekad nalazimo među prijateljima, rodbinom, članovima crkvene zajednice ili mentorima. Nekada nam je potrebna i pomoć obrazovanog i posvećenog psihoterapeuta, psihologa ili drugog odgovarajućeg stručnjaka.
Najvažnije je da ozbiljno radite na emocionalnom zdravlju pre venčanja. Što budete emocionalno zdraviji, to ćete biti spremniji da gradite zdraviji, stabilniji i srećniji brak.