Brak iz biblijske perspektive

Zašto upravo ova tematika?

S obzirom da se u svakom društvu i državi porodica smatra najvažnijom ćelijom ljudskog društva važno je da joj se posveti pažnja.

Brak i porodica su mesto odakle većina od nas potiče (sa izuzetkom onih koji su rođeni izvan porodice). Za svako ljudsko biće koje je rođeno u zdravoj porodici, ona za njega predstavlja najlepše mesto na ovome svetu.

Na žalost, bak i porodica su u odnosu na vekovne moralne i etičke vrednosti danas zapali u krizu. Ponekad nam se čini da su brak i porodica toliko ugroženi da se pitamo koliko će još dugo postojati.

Donja statistika, preuzeta od zvanične njemačke državne službe za statistiku, najbolji je pokazatelj toga gde se danas nalazi brak i porodica. Prema zvaničnim podacima, u Njemačkoj je stopa razvoda 56%.

Neki faktori koji danas destabiliziraju brak i porodicu:

  • Prezaposlenost oba bračna druga – roditelja.
  • Nedostatak vremena za komunikaciju između bračnih drugova i roditelja i dece.
  • TV sa svim svojim ponudama često u mnogim domovima i brakovima otuđuje bračne drugove kao i roditelje i decu. (Zajedno pred ekranom ali ne zajedno jedno s drugim)
  • Društvo je u krizi, u raskolu između dva usmerenja: u nas se polako gubi jedno usmerenje – patrijarhalno vaspitanje i hrišćanski moral, a zamenjuje ga (novi trend) drugo usmerenje – liberalni raspušteni egocentrizam, što dovodi do moralne krize, raspada porodice i nestajanja skladnih porodičnih odnosa koji su temelj u vaspitanj i pravilnom razvoju deteta.
  • Ambiciozna trka za novcem kako bi se imalo što više, što pre, ili pak nezaposlenost i manjkavi prihodi u mnogome doprinose slabljenju porodičnih veza.

Osim spomenutih faktora, svakako da postoje i mnogi drugi.

Porodica, iako najmanja društvena jedinica, veoma je složena pojava, koja objedinjuje različite aspekte ljudskog života. Pojam porodica različito je definisan u različitim istorijskim periodima i sredinama. Osim toga, svaki pojedinac doživljava porodicu na svoj način, zavisno od toga u kakvoj je porodici odrastao.

Razmatrajući pitanje porodice možemo govoriti o tradicionalnom tj. patrijarhalnom i savremenom obliku porodice.

U tradicionalnom obliku porodice (koji je sve ređi) postoji odnos obostrane brige i odgovornosti roditelja prema deci i dece prema roditeljima. Tu se posvećuje više vremena jedno drugome, tu se saosjeća jedno s drugim, iskazuje poštovanje jedno prema drugome. Uloge roditelja i dece su jasno definisane; briga za vaspitanje nije prepuštena samo dečjim vrtićima i učiteljima, nego roditelji sebe smatraju glavnim nosiocima odgovornosti u vaspitanju i TV nema prednost u odnosu na potrebe članova porodice. Sve je u porodici podređeno zadovoljavanju svakog njenog člana.

I. Brak i porodica iz biblijske perspektive.

Smernice koje Biblija daje o braku i porodici uzimaju u obzir široku lepezu vitalnih  faktora. Najvažniji među njima su: razlozi za sklapanje braka, načela na kojima počiva njegova čvrstina, uloga braka i porodice, odnosi u braku i uticaj koji brak ima na članove porodice. (Vidi Način života II. C. 1-3)

A.  Opšti pogled na brak u Bibliji

1.  Osnivanje braka

 Brak, zajedno sa danom odmora, subotom, bio je ustanovljen u Edemu. Bog je stvorio Evu, dao je Adamu, i spojio ih vezom braka (1. Mojsijeva 2,21-24). Opis braka – „Zato će ostaviti  čovek oca svojega i majku svoju i prilepiće se k ženi svojoj i biće dvoje jedno telo!“ (1.Mojsijeva 2,24) – ponovio je Isus (Matej 19,5; Marko 10,7), a posle njega i Pavle (Efescima 5,31), kao jasan normativ. Monogamija je ovde izražena otvoreno i nedvosmisleno.

Prema tekstu u 1.Mojsijevoj 4,1. Adama je „poznao“ Evu i ona je začela sina, Kajina: bračni par se pretvorio u porodicu. Jevrejska reč „jada“ doslovno znači „poznati“, ali i „steći iskustvo sa“  ili „mariti za“. Ista reč se upotrebljava da označi seksualne odnose  u smislu potpunog upoznavanja i dubokog partnerskog odnosa.

2.  Normiranje braka

Mojsijev zakon daje osnovna pravila o braku. Osamnaesto poglavlje 3.Mojsijeve nabraja zabrane povezane s brakom: incest, sodomiju, homoseksualnost (Vidi i 3.Mojsijeva 20,17-21; 5.Mojsijeva 27,20-23). Tekst u 3.Mojsijevoj 18,18. može se protumačiti i kao skriveni poziv protiv poligamije. Razvod, prekidanje braka, priznaje se kao dozvoljena mera (5.Mojsijeva 24,1-4), ali ne dobija izričitu podršku. Leviratski ili deverski brak, kada brat umrloga uzima njegovu udovicu bez dece, takođe je uključen u Mojsijevo zakonodavstvo (5.Mojsijeva 25,5-10).

I Novi zavet govori o braku. Isus je uzeo tekst iz 1.Mojsijeve 2,24. kao temelj učenja da je brak neraskidiv, osim u slučaju „porneie“, – pojma o kojemu se mnogo raspravlja i za koji se obično smatra da označava seksualno neverstvo (Matej 19,9). Pavlovi saveti o  braku pojavljuju se u nekoliko njegovih poslanica. Zbog teških vremena s kojima su se hrišćani suočavali, on je nekima od njih preporučivao celibat, istovremeno govoreći da je drugima brak neophodan i preporučljiv (1.Korinćanima 7,1.8.9.28.29). Razvod, prema Pavlu, predstavlja mogućnost jedino u slučaju kada neobraćeni bračni drug ne želi da nastavi bračnu zajednicu sa obraćenim hrišćaninom (1.Korinćanima 7,15).

3.  Ceremonija sklapanja braka

Iako Biblija nigde ne propisuje niti opisuje uzorni ceremonijal za sklapanje braka, ipak se neke pojedinosti mogu pronaći i tako imamo mogućnost da stvorimo bar opštu sliku. U stara vremena obično je porodica ženika birala nevestu i ugovarala brak (Agara za Ismaila, 1.Mojsijeva 21,21; Juda za Ira, 1.Mojsijeva 38,6; Manoje za Samsona, Sudije 14,2). Davali su se darovi (na primer, darovi doneseni Reveki, 1.Mojsijeva 24,53), slavila se svadba, posle koje su mladenci bili obavezni na potpunu međusobnu vernost (5.Mojsijeva 22,23-27).

Venčanje je bilo povezano sa slavljenjem i gozbom (1. Mojsijeva 29,22; Sudije 14,12; Matej 22,1-10; Jovan 2,1-10), na kojoj su učestvovali prijatelji mladenaca oba pola (Sudije 14,11; Matej 25,1-13; Jovan 3,29). Svetkovanje je moglo trajati i po sedmicu dana (1.Mojsijeva 29,27). Isus je učinio svoje prvo čudo da bi osigurao piće za takvu jednu svetkovinu (Jovan 2,1-11). Muzika je predstavljala nezaobilazni i priznati deo svadbenih svečanosti (Psalam 45), njeno izostavljanje se smatralo znakom propasti (Psalam 78,63; Jeremija 7,34).

Obično se nosila i posebna svadbena odeća: nevesta je nosila izvezenu haljinu (Psalam 45,13.14) i dragulje (Isaija 61,10); a ženik venac i poseban turban (Isaija 61,10). Prilikom svadbe Jagnjetove, nevesta je prekrasno ukrašena (Otkrivenje 21,2), odevena u svilu čistu i belu, bez mrlje (Efescima 5,27; Otkrivenje 19,8).

Seksualni odnos je obeležavao konzumaciju braka i njime je označavan kraj svadbene svečanosti. Nevinost neveste je dokazivana okrvavljenom haljinom (5.Mojsijeva 22,13-21).

4.  Simbolizam braka

 U Bibliji brak služi kao simbol bliskog odnosa između Boga i Njegovog naroda (Jeremija 3; Jezekilj 16; Osija 1-3). Bog je isprosio Izrailja i venčao se s njime; odnos je nežan i blizak. Otpad Izrailja je nazvan preljubom. U Novom zavetu, brak je simbol odnosa između Hrista i Njegove Crkve (Efescima 5,22.23). Dovršenje svega je nazvano „svadbom Jagnjetovom“, kada Hristos uzima svoju „nevestu“, Crkvu, da bude s Njime (Otkrivenje 19,7-9). Prema tome, biblijski simbolizam svedoči da brak mora da bude „držan u časti“ (Jevrejima 13,4).

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Brak. Zabeležite stalnu vezu.